Prijeđi na sadržaj

Teleklid

Izvor: Wikipedija

Teleklid (grč. Τηλεκλείδης, 5. vek pne.) bio je atinski komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije.[1] Odneo je tri pobede na Velikim Dionisijama, od kojih prvu oko 445. pne., te pet pobeda na Lenejama, od kojih prvu oko 440. pne.[2] Iz toga se zaključuje da njegovo stvaralaštvo pada otprilike u isto vreme kada i Kratesovo i Kratinovo, a da se možda delimično poklapa i sa stvaralaštvom Aristofana, koji je bio mlađi od Teleklida.

Teleklidu se pripisuje osam komedija,[3] među kojima je ovih šest naslova:

  • Amfiktionci (Ἀμφικτύονες)
  • Istinoljupci (Ἀψευδεῖς)
  • Eumenide (Εὐμενίδες)
  • Hesiodi (Ἡσίοδοι)
  • Pritani (Πρυτάνεις)
  • Žestoki momci (Στερῤῥοί)

Sačuvani su znatni fragmenti, od kojih su naročito zanimljivi oni u kojima pesnik napada Perikla. Neke of tih napade parafrazira i Plutarh u Periklovom životu: "A Teleklid veli da Perikle sedi čas u gradu, gde mu se glava puši od teških poslova, a čas mu iz glave prostrane kao odaja sa jedanaest ležišta izbija silna grmljavina".[4] S druge strane, u Nikijinom životu Plurarh citira ove reči kojima Teleklid hvali Nikiju: "taj je čovek moj drug, mudrim ga smatram"[5] August Meineke spekulisao je da je ovaj drugi citat napisan ubrzo nakon nakon što je Tukidid ostrakizmom prognan iz Atine i nakon što je Perikle učvrstio svoju moć 444. pne.[6]

U Periklovom životu Plutarh piše i ovo: "Među ovima se, kažu, našao i Efijalt, koji je slomio političku moć Areopaga i građanima, kako kaže Platon, 'natočio čašu pune i nepomešane slobode'. Od toga se narod, da govorim s komediografima, 'toliko razulario da već nikako nije mogao da bude pokoran, nego je Eubeju grizao i navaljivao na ostrva'".[7] Theodor Bergk[8] smatrao je da ovaj citat, koji se odnosi na pokoravanje Eubeje koje je izvršio Perikle 445. pne., treba pripisati Teleklidu, a isto tako i jedan fragment kod Herodijana u vezi s Eginom, koji se verovatno odnosi na proterivanje Eginjana 431. pne.[9]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Suda, s.v. Τηλεκλείδης.[mrtav link]
  2. Inscriptiones Graecae, II2. 2325. 54. 119.
  3. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Teleclides.
  4. Plutarh, Uporedni životopisi, "Perikle", 3 (prevod: Miloš N. Đurić u: Atinski državnici, 1950).
  5. Plutarh, "Nikija", 4.
  6. Augustus Meineke, Fragmenta Comicorum Graecorum, Vol. I, str. 87–90, Vol. II. str. 361–379, Editio Minor, str. 130–138.
  7. Plutarh, Uporedni životopisi, Perikle, 7.
  8. Theodor Bergk, Commentationes de reliquiis comoediae Atticae antiquae, 1838, str. 327–331.
  9. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Telecleides. Arhivirano 2008-05-27 na Wayback Machine-u