Ruter
Ruter ili mrežni usmerivač (engl. router) je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.
Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računari čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako na primer ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.
Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mreže (engl. Default Gateway).
Ruter se na mrežnim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, a dve izlaze iz njega.
Preciznija definicija rutera je računarski mrežni uređaj koji povezuje podmreže. Tih dve ili više podmreža ne moraju da odgovaraju fizičkim priključcima na ruteru, jer jedan priključak na ruteru može imati više logičkih adresa - interfejsa. Ruter na osnovu tabele rutiranja (engl. routing table) za svaki primljeni mrežni paket određuje na koji ga interfejs prosleđuje. Podaci na osnovu kojih ruter određuje izlazni interfejs su osim odredišta, takođe i dolazna adresa i port na koji se ide. Osim statički upisanih ruta, ruteri takođe mogu i da dinamički određuju izlaze na osnovu informacija koje dobiju od drugih rutera.
Ruteri takođe mogu da u paketu koji prosleđuju promene podatak o pošiljaocu, tako da je stvaran pošiljalac nevidljiv izvan svoje mreže. Taj se postupak naziva preslikavanje adrese (engl. Name Address Translation), ili skraćeno NAT.
Korisnik računara može proveriti preko kojih rutera njegov mrežni paket prolazi zadavanjem komande TRACERT odredište, na primer TRACERT www.wikipedia.org, ukoliko je to na tim ruterima omogućeno.
Na serverima opremljenim serverskim operativnim sistemima koji imaju barem dva mrežna priključka moguće je instalirati ruterski softver. Tada će taj server određivati kuda paketi sa tih (pod)mreža idu dalje.
Na primer, na Windows 2000 serveru moguće je pokrenuti Routing and Remote Access ruter.
Svaki od hardverskih rutera je u suštini računar, jer u sebi poseduje određeni softver. Neki ruteri poseduju i prave operativne sisteme u sebi.
Ovi ruteri čine osnovu interneta. Namenjeni su za kontrolu saobraćaja između provajdera (edž ruteri engl. edge routers), ali i u okviru same mreže provajdera (kor ruteri engl. core routers). Kor ruteri se nalaze na samim osnovama Interneta (engl. Internet back bone).
Ovi ruteri se uglavnom nalaze po većim firmama. Oni uglavnom imaju više funkcija:
- obezbećuju povezanost sa drugim mrežama, odnosno Internetom,
- rade distribuciju saobraćaja radi ravnomernog opterećenja mreže,
- obezbeđuju rezervni izlaz sa mreže (tzv. bekap rutu)
Ovo su ruteri sa kojima se srećemo u manjim mrežama (engl. Small and Home Office - SOHO). Najčešće je njihova jedina funkcija da povežu kućnu/kancelarijsku mrežu sa Internetom preko provajdera. Oni vrlo često vrše i preslikavanje adresa, a ponekad je na njima instaliran i DHCP server. Takođe, neki mali ruteri u sebi imaju ugrađene i dodatne mrežne utičnice, tako da vrše i ulogu mrežnog sviča.
Ukoliko se konekcija ka internet provajderu ostvaruje preko ADSL veze, onda se takav ruter naziva ADSL ruter.
Ukoliko ruter omogućava i bežično povezivanje na njega, radi se o bežičnom ruteru - u žargonu vajrles ruter (engl. wireless router).
- Internet Engineering Task Force, the Routing Area last checked 21 January 2011.
- Internet Corporation for Assigned Names and Numbers
- Network Router Analyzer
- North American Network Operators Group
- Réseaux IP Européens (European IP Networks)
- American Registry for Internet Numbers
- Router clustering
- Asia-Pacific Network Information Center
- Latin American and the Caribbean Network Information Center
- African Region Internet Registry