Prijeđi na sadržaj

Rudolf Strothmann

Izvor: Wikipedija
Rudolf Strothmann
Rođenje(1877-09-04)4. 9. 1877.
Lengerich, Njemačko Carstvo
Smrt15. 5. 1960. (dob: 82)
Hamburg, Zapadna Njemačka
NacionalnostNijemac
Alma materUniverzitet u Halleu
Univerzitet u Bonnu
Univerzitet u Münsteru
Zanimanjehistoričar, orijentalist, islamolog, profesor
PoslodavacUniverzitet u Giessenu
Univerzitet u Hamburgu

Rudolf Strothmann (Lengerich, 4. 9. 1877. – Hamburg, 15. 5. 1960), njemački orijentalist specijaliziran za islamske studije.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Strothmann je rođen 1877. u Lengerichu, gradu u Vestfaliji na sjeverozapadu tadašnjeg Njemačkog Carstva. Studirao je teologiju na Univerzitetu u Halleu i Bonnu te položio prvi stepen 1901. odnosno drugi stepen 1903. godine. Nakon toga studirao je filologiju na Univerzitetu u Münsteru i samostalno proučavao orijentalistiku. Godine 1904. magistrirao je u Münsteru i od sljedeće godine je radio na tom univerzitetu kao predavač, a od 1907. do 1923. bio je pastor i učitelj u Schulpforti. Istovremeno se bavio islamskom historijom i 1911. u Halleu obranio doktorsku disertaciju "Zejditsko javno pravo" (njem. Das Staatsrecht der Zaiditen). Usprkos tome što nije imao habilitaciju, zahvaljujući naučnoj suradnji s C. H. Beckerom i H. Ritterom godine 1923. postavljen je za čelnika katedre orijentalnih studija Univerziteta u Giessenu, zamijenivši na toj poziciji P. E. Kahlea. Kasnije, od 1927. do 1947. radio je i kao profesor na Univerzitetu u Hamburgu, a nastavio je držati predavanja i nakon službenog umirovljenja.

Strothmannov naučni rad bio je fokusiran na islamske pravce, primarno šijitske (zejdizam, imamizam, ismailizam i alavizam), na temu kojih je napisao osam monografija i niz članaka. Također, potpisuje i jednu knjigu na temu egipatske Koptske Crkve. Tokom 1911/1912, 1929/1930. i 1952. odlazio je na istraživačka putovanja u Siriju, Palestinu i Jemen, prikupljajući potrebnu građu. Uz monografije, autor je velikog broja članaka i recenzija koje je objavljivao ponajviše u časopisima Der Islam i Orientalistische Literaturzeitung (OLZ), a doprinosio je i za prvo izdanje Encyclopaedia of Islam. Strothmann je značajan kao pionir šijitskih studija u Njemačkoj, ujedno i kao jedan od najplodnijih islamologa na Zapadu u prvoj polovini 20. vijeka. Istraživački rad kasnije će nastaviti njegovi studenti među kojima se posebno ističe W. Madelung. Strothmann je bio član Akademije nauka u Göttingenu (od 1939), Naučnog društva Joachim Jungius u Hamburgu, te Ismailitskog društva u Bombaju. Nakon dugotrajne bolesti, umro je 1960. u Hamburgu.

Monografije:

  • Das Staatsrecht der Zaiditen, Strassburg: Karl J. Trübner, 1912 (doktorska disertacija)
  • Der Kultus der Zaiditen, Strassburg: Karl J. Trübner, 1912
  • Die Zwölfer-Schi'a: Zwei religionsgeschichtliche Charakterbilder aus der Mongolenzeit, Leipzig: Harrassowitz, 1926; preštampano: Hildesheim: Olms, 1975, ISBN 9783487056265
  • Die koptische Kirche in der Neuzeit (serija: Beiträge zur historischen Theologie 8), Tübingen: J.C.B. Mohr, 1932
  • Die geistigen und politischen Kräfte des Islam im Vorderen Orient, Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt, 1937
  • Ismailitischer Koran-Kommentar (4 toma), Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1944–1955
  • Die Nusairī im heutigen Syrien, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1950
  • Morgenländische Geheimsekten in abendländischer Forschung und die Handschrift Kiel Arab 19, Berlin: Akademie-Verlag, 1953
  • Esoterische Sonderthemen bei den Nusairi: Geschichte und Traditionen von Heiligen Meistern aus dem Prophetenhaus, Berlin: Akademie-Verlag, 1958

Literatura

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]