Pumpuang Duangjan
| Pumpuang Duangjan พุ่มพวง ดวงจันทร์ | ||
|---|---|---|
| Podaci | ||
| Ime po rođenju | Pumpuang Duangjan | |
| Poznat i kao | Pueng (ผึ้ง, pčela) | |
| Datum rođenja | 4. 8. 1961. | |
| Mesto | Hankha, Chai Nat, Tajland | |
| Umro/Umrla | Phitsanulok, Tajland, 13. 6. 1992. (dob: 30) | |
| Žanr | Luk thung, pop | |
| Zanimanje | Pjevačica, glumica | |
| Instrument | Vokal | |
| Aktivni period | 1980. – 1992. | |
| Izdavačka kuća | Topline Diamond | |
Pumpuang Duangjan (1961–1992), tajlandska pjevačica i zvijezda.
Pumpuang Duangjan potiče iz velike porodice vrlo siromašnih seljaka. Završila je samo dvije godine osnovnog obrazovanja prije nego što su ju porodične nevolje natjerale na posao po poljima kao sjekačica šećerne trske.[1] Napustila je školu ne znajući ni čitati ni pisati, no njezin glas je bio izvanredan. U svojoj 14. godini (1975) otišla je u Bangkok nadom da će postati pjevačica. Počela je kao plesačica te je se vrlo brzo pokazala kao nadarena pjevačica po hramskim sajmovima u pokrajini Suphanburi, rodnom mjestu muzike Luk thung. Iako nepismena, bila je vješta u učenju tekstova napamet i sudjelovala je na mnogim lokalnim natjecanjima pjevanja.
1980-ih postala je popularna pjesmom Sao Na Sang Faen (สาวนาสั่งแฟน) po tekstu Wichiana Khamcharoena[2].
Pamti se po tekstovima u kojim su govori o životu ruralne sirotinje Tajlanda,[1] često podsjećajući sa humorom i cinizmom na nevolje i prezir ljudi sa sela koji su dolazili u grad (Bangkok) te na nostalgiju za rodnom zemljom, za rodbinom i prijateljima. Zatim tijekom 1970-ih u kratko vrijeme je postala «kraljica luk thunga». Prilagodila je pleng luk thung[α 1] u oblik podoban za ples poznat kao «elektronski luk thung»[3]. Glumila je u nekoliko igranih cjelovečernjaka.
Oboljela je i umrla 13. juna 1992. u tridesetoj godini od sistemskog eritemskog lupusa, napuštena od muža, inače playboya, a nije se mogla liječiti na vrijeme jer joj sponzori nisu isplaćivali radove. Na njegozinom sprovodu u Suphanburiju je se okupilo od 100.000 do 200.000 ljudi, uključujući nekoliko članova kraljevske obitelji.
Bila je zapravo simbol tajlandske pop kulture. Njezini hitovi mogu se i danas čuti u karaokama po cestama i na koncertima u pagodama.
- Nak Rong Baan Nok (นักร้องบ้านนอก)
- Noo Mai Roo (หนูไม่เอา)
- Kho Hai Ruai (ขอให้รวย)
- Som Tam (ส้มตำ)
- Nad Phop Na Ampoer (นัดพบหน้าอำเภอ)
- Take Ka Tan Phook Bo (ตั๊กแตนผูกโบว์)
- Anitja Tinger (อนิจจาทิงเจอร์)
- Aai Saang Neon (อายแสงนีออน)
- 1984 – Chee (ชี)
- 1984 – Nang Sao Ka Thi Sod (นางสาวกะทิสด)
- 1984 – Khoe Thot Tee Thee Rak (ขอโทษที ที่รัก)
- 1984 – Jong Ang Pangad (จงอางผงาด)
- 1985 – Thee Rak Ter Yoo Nai (ที่รัก เธออยู่ไหน)
- 1986 – Mue Puen Khon Mai (มือปืนคนใหม่)
- 1987 – Sanae Nak Rong (เสน่ห์นักร้อง)
- 1987 – Chaloey Rak (เชลยรัก)
- 1987 – Pleng Rak Phleng Puen (เพลงรัก เพลงปืน)
- 1988 – Phet Payak Rat (เพชรพยัคฆราช)
- 2011 – Pumpuang, režija Bhandit Thongdee, biopic o njoj[4]
- ↑ Pleng luk thung, tajlandska country muzika.
- ↑ 1,0 1,1 Lockard, Craig (2009). Southeast Asia in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0195338119.
- ↑ taj. สิ้นบรมครูเพลง ลพ บุรีรัตน์ วัย 78 ปี ผู้ทำให้ ‘พุ่มพวง’ โด่งดังสุดขีด
- ↑ „Thaïlande, 1970 : les rizières pop. Emission de musique à écouter et podcaster sur France Culture (radio du service public) (durée : 59 minutes)” (francuski). franceculture.fr. 1. 6. 2018.
- ↑ (en) „Pumpuang”. IMDB. Pristupljeno 7. 3. 2023.
