Protisti
| Protisti | |
|---|---|
| |
| Razni protisti | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domena: | Eukarya Whittaker & Margulis, 1978 |
| Carstvo: | Protista Haeckel, 1866 |
Protisti su jednoćelijski ili kolonijalni eukariotski organizmi koje klasifikujemo u grupu (carstvo) Protista. Oni se međusobno dosta razlikuju u pogledu morfologije, načina života, ishrane i razmnožavanja. Pojedini predstavnici poseduju neke karakteristike biljnih ili životinjskih organizama, ili karakteristike obe ove grupe. Tradicionalno, protisti se nazivaju algama, praživotinjama i nižim gljivama.
Od vremena Aristotela do druge polovine 10. vijeka celokupan živi svet Zemlje deljen je na dva velika carstva, biljno i životinjsko. Podela je bila zasnovana na pretpostavci da su biljke pigmentisani (uglavnom zeleno), nepokretni, fotosintetički organizmi sa celuloznim ćelijskim zidom. Sa druge strane, životinje ne poseduju fotosintetičke pigmente, pokretne su, heterotrofni organizmi bez ćelijskog zida. Sa razvojem mikroskopije, botaničari i zoolozi su otkrili bogatstvo života nepoznato dotad, nevidljivo „golim okom". Prvi koji je opisao protiste bio je Holandski naučnik Anton van Levenhuk koji je 1675. godine posmatrajući kap ustajale vode pod lupom primetio do tada nepoznate organizme. Posle toga su uglavnom ovi organizmi karakterisani kao alge, ili protozoa. Gljive i bakterije, organizmi koji se ne mogu uklopiti ni u jedno od prethodnih carstava u potpunosti, smatrani su biljkama.
Nemački zoolog Ernst Hekel je 1866. godine predložio uvođenje novog (trećeg) carstva, Protista, koji bi uključivao „niže" jednoćelijske životinje i biljke, ali ova ideja nije široko prihvaćena. Trebalo je da se okarakterišu osnovni tipovi građe ćelija, pa da se ostvari napredak na polju klasifikacije „čudnih" organizama. Posle otkrića postojanja prokariotskog i eukariotskog tipa građe ćelije, svi organizmi su podeljeni u grupe Prokaryota i Eukaryota, a radom biologa Vitakera (R.H.Whittaker) ustanovljeno je pet carstava:
- natcarstvo prokariote (Prokaryota)
- carstvo monera (Monera)
- natcarstvo eukariote (Eukaryota)
Carstvo protista podeljeno je na tipove (phylum-e), koji se na osnovu načina ishrane mogu grupisati na sledeći način:
1. autotrofni protisti, kojima pripadaju sledeći filumi:
- dinoflagelate ili vatrene alge (Dinoflagellata ili Pyrrophyta)
- euglenofite (Euglenophyta)
- dijatomeje (Bacillariophyta)
- zlataste alge (Chrysophyta)
2. heterotrofni protisti, sa tipovima:
- bičari Zoomastigina (Zoofllagelata, Mastigophora)
- sarkodine (Sarcodina)
- sporozoe (Sporozoa)
- trepljari (Ciliophora)
- miksomikota Myxomycota
- akraziomikota (Acrasiomycota)
- vodena buđ, vodena plesan (Oomycota)
Savremena kladistička klasifikacija shvata protiste kao parafiletsku grupu među eukariotama. Deleći eukariote na 6 velikih klada (super-grupa, carstava), autori svrstavaju nekadašnje protiste u 4 carstva i kao delove preostala 2 carstva[1]:
- carstvo Amoebozoa
- Acanthamoebidae
- Entamoebida
- Eumycetozoa
- Flabellinea
- Mastigamoebidae
- Pelomyxa
- Stereomyxida
- Tubulinea
- carstvo Chromalveolata
- Alveolata
- Cryptophyta
- Haptophyta
- Heterokonta
- carstvo Excavata
- Euglenozoa
- Fornicata
- Heterolobosea
- Jakobida
- Malawimonas
- Parabasalia
- Preaxostyla
- carstvo Rhizaria
- Cercozoa
- Foraminifera
- Gromia
- Haplosporidia
- Radiolaria
- deo carstva Archaeplastida
- Rhodophyta
- Glaucophyta
- deo grupe Chloroplastida/Viridiplantae/Chlorobionta
- deo carstva Opisthokonta
- Choanomonada
- Mesomycetozoa
- ↑ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x