Povest vremenih leta

Oleg od Novgoroda na pohodu na Carigrad - ilustracija u jednom od kasnijih prepisa.

Povest vremenih leta (starosl. Повѣсть врѣмeньнꙑхъ лѣтъ) ili Povest minulih leta je najstariji ruski letopis, nastajao je krajem XI i početkom XII veka u Pečerskom manastiru kod Kijeva. Poznat i kao Primarna hronika ili Nestorova hronika, po piscu letopisa, monahu Nestoru.

Prva redakcija je Nestorova iz 1113. godine. Pored nje postoje redakcije iz 1116 (koja je prerada prve, urađena po nalogu kneza Vladimira Monomaha (1113—1125)), 1118, XIV i XV veka. Centralni motiv hronike je jedinstvo Ruske zemlje (sadašnja Ukrajina) i glorifikacija Hrišćanstva, a samo delo je sastavljeno na osnovu trinaest različitih izvora. Hronika prati rusku državu od njenog nastanka do početka XII veka odnosno 1110. godine, a kroz ceo letopis se provlači ideja o neophodnosti zajedničkog delovanja ruskih knezova protiv zajedničkih neprijatelja i prestanak međusobnih sukoba među njima.

Odlomci iz Speva

Početak

Evo povesti minulih leta:

Otkud je pošla Ruska zemlja,

Ko u Kijevu poče prvi da knezuje i

Otkad je postala Ruska zemlja

Spoljašnje veze

• Povestʹ vremennyx let (uporedno izdanje)
• Nestorova hronika na ruskom