Pop Ćira i pop Spira

Ukoliko ste tražili film ili TV seriju, vidite članak Pop Ćira i pop Spira (višeznačna odrednica).

Pop Ćira i pop Spira
Autor(i)	Stevan Sremac
Jezik	srpski
Žanr(ovi)	roman
Izdavač	Brankovo kolo
Datum izdanja	1898.
Kronologija
Prethodi: Slijedi:
Ivkova slava Zona Zamfirova

„Pop Ćira i pop Spira“ je roman Stevana Sremca i ujedno njegovo najpopularnije delo. Tematski je vezan za vojvođansku sredinu (piščev rodni kraj), jednu od tri sredine koje je Sremac prikazivao u svojim književnim delima.

Sremčev šaljivi spev (koji je autor ostavio u rukopisu) „Bal u Elemiru“ svojevrsna je najava romana o dvojici popova. Prva, kraća verzija romana (samo delimično sačuvana) objavljena je 1894. godine, u listu „Budućnost“, a druga, definitivna verzija 1898, najpre u nastavcima u časopisu „Brankovo kolo“, a potom i kao zasebna knjiga.

U osnovi „Popa Ćire i popa Spire“ je anegdota o svađi i tuči dvojice popova, koju je piscu ispričao njegov ujak Jovan Đorđević. (Ova anegdota je poreklom iz Bačke, i ima više verzija.)

Radnja

Uvod

Ovaj roman je delo sa tematikom (nizom tema) iz vojvođanskog života. Radnja se, konkretno, događa u jednom banatskom selu, a nešto, prenista od ovog nije istinca va i,a staromodnija. Pisac o tome kaže: „Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija. U njoj se, istina, manje bogatstva ali više ukusa opažalo“. U pop-Ćirinoj kući se oseća „blag miris mirišljavog sapuna (...), a kod pop-Spire opet miris od mladog sira i bosiljka“. Kod pop-Ćire „po kanabetu i foteljama isheklovani jastučići i komadići hekleraja“ a kod pop-Spire „su bili tanki peškirići, od srpskog platna i veza...“. Pop-Spirino dvorište bilo je puno svakojake živine, o čemu Sremac opširno piše i sa puno humora. Ove dve popovske porodice „bezbrižno su živele: dobro se jelo i pilo...“ Popovi su služili u jednoj crkvi, dobro se pazili, međusobno (skoro svakog dana) posećivali. Popovi bi pijuckali, popadije ogovarale, a devojke međusobno ćeretale. Popadije su se jedna drugoj obraćale sa „slatka moja“, a u sebi jedna prema drugoj osećale zavist, nipodaštavanje i potpunu netrpeljivost. Jedna drugu je, u sebi, nazivala „jedan život popovskih porodica, pa i celog sela, izmenio je iznenadan dolazak mladog i lepog učitelja Pere. On počinje da posećuje obe porodice (prvo Spirinu, a potom i pop- Cirinu). Popadije počinju da obleću oko njega, i jedna i druga želi ga za svog zeta. Od toga će i početi sve. Počinje zaplet u romanu. Prvo započinju svadje, sitne podvale, ogovaranja popadija, a na kraju dolazi tuča popova. Prve svadje počele su na večeri kod popadije Perse, u prisustvu učitelja Pere. Popadija Sida brisala je čašu,da pokaže pred svima kako nije čista, a kad se govori o knjizi, čitanju i devojkama, popadija Persa, koristeći podsmeh, uzvraća Sidi. Na prvi pogled „kritikuje“ svoju kćerku, a „hvali“ Jelu, dok se istinski uveliko podsmeva Sidi i Jeli:

Ali, tek, ja bar uvek pomislim da su druge srećnije matere što im kćerke nisu tako pasionirane za nauku i čitanje, pa kažem u sebi: Bože, kako je, eto, ova naša gospoja Sida srećna mati! I toliko puta govorim ovoj mojoj: Što se ne ugledaš, kažem, na tvoju stariju drugaricu Julu? Eto, kad si, kaži mi, nju videla da je uzela knjigu da čita!? Nego ta lepo stoji uz svoju iskusnu mater, pa se uči i pomaže joj ko dobra kćerka materi; radi po kući sve: kiseli krastavce, pravi kompot, kuva sapun, cuva živinu i radi sve takve kućevne stvari.

Pošto Persina Melanija osvaja učitelja Peru i sa njim često šeta ulicom, Sida to ne može da podnese, pa iznosi sejalicu na ulici i seje žito tako da prašina i pleva idu pravo na pop-Ćirinu kuću. Time odnosi među njima bivaju zaoštreniji.

Jula se zaljubljuje u berberina Šacu. To je zdrava ljubav, iskazivana i Šacinom muzikom pod Jelinim prozorom u kasnim večernjim satima. To koristi i popadija Persa za otvoreno ogovaranje pop-Spirine kuće.

Tuča dva popa i konjski zub

Dolazi do rasprave i svađe između popova u crkvi. Sve se završava tučom u kojoj se uvređeni pop-Spira baca debelu crvenu knjigu na pop-Ćiru i izbija mu jedan zub. Međutim zahvaljujući Gabrijeli, koju su nazivali „seoskim dobošem“ i „seoskim telegrafom“, vest o tom događaju ne samo da se brzo prenela s jednog na drugi kraj sela, nego je dobila i sasvim nov sadržaj. Kroz pričanja i uzajamna prepričava sve se to izmenilo i postalo drugačije. Pričalo se da je pop-Ćiri prvo izbijen jedan kutnjak, zatim svi zubi, te da je pop-Spira udarcem „pop-Ćiri okrenuo donju vilicu čak na leđa“. Ovo mesto je vrhunac (kulminacija) u razvoju radnje. Nakon toga dolazi peripetija (preokret). Pop-Ćira tuži popa Spiru kod vladike u Temišvaru. Do tog mesta putuju na istim kolima. Na putu, kod popa Oluje, dok pop-Ćira spava, izbijeni pravi zub zamenjen je konjskim, što je kasnije kod vladike izazvalo veliki smeh. Vladika ih je pomirio, ali popadija Persa nikada nije stišala svoj bes spram Spirine porodice.

Epilog

Epilog (kraj romana) govori više o popovskim kćerima negoli o popovima i popadijama. Melanija se udala za učitelja Peru, koji je postao pop i živi u nekoj varošici, bez dece. Uči klavir i druži se sa gospodskim svetom. Jula se udala za berberina Šacu, koji je dobio neko nasledstvo, a potom otišao u Beč i tamo završio za zubara. Ima četvoro dece i sa Julom srećno živi u nekoj varoši u Bačkoj. Pop Pera ju je video i sa njom razgovarao kada je tuda prolazio. Pera je bio zadivljen njenom lepotom i jednostavnošću, u sebi je osećao kajanje što se njome nije oženio, gledajući je onako jednostavnu, neposrednu i zdravu.

Primećuje se da je pisac naklonjeniji pop-Spirinoj porodici, Juli i Šaci iz razloga što je Sremac više voleo običnog čoveka i narodni duh, a sa negodovanjem gledao na ono što je novo, pomodarsko i što dolazi sa strane, bilo da je reč o odevanju, govoru, ponašanju, ishrani ili stanovanju.

Humor

Stevan Sremac

Slikajući popovske porodice, Stevan Sremac nam je na humorističan (smešan) način dao i sliku seoskog vojvođanskog života. Opisuje trotoare, sokake, kuće; slika siromašne i bogate porodice, učene i proste ljude, one koji idu za onim što je savremeno i moderno i one koji se još drže starog. Novo je u odevanju, nameštaju i govoru (uči se nemački), u pripremanju raznih jela. I sve se to može videti na primeru pop-Ćirine i pop-Spirine porodice. Melanija govori „nemecki“, a Jula narodski. U Spirinoj kući se jede gibanica gužvara, a u pop-Ćirinoj pohovana piletina.

Humor se javlja u opisima nekih detalja i situacija, u postupcima junaka i u njihovom govoru.

Kad opisuje sokake i govori o trotoarima u selu, pisac opet polazi od anegdote i humora. Priča se kako nemaju trotoare zato što su ih krave pojele. Zbog zastite od blata, bacali su kukuruzovinu na trotoare, a krave naišle i pojele. Kada govori o blatu i barama koje se duže zadržavaju pored sokaka, pisac će reći da je u njima bilo mnogo žaba i da je bila „jedna lepota slušati žabe kad počnu da pevaju noću“. Sa humorom govori o jednom žapcu koji se „već nekoliko godina dere koliko ga grlo nosi; ima glasinu kao bik, pa se čuje sa pola atara koliko je grlat“.

I konjski zub, u raspletu, treba da donese preokret i nasmeje čitaoca. Evo te smešne situacije kod vladike, koju je pop Ćira ispripovedao svojoj Persi:

— A je l ovo baš vaš zub, oče Kirilo?

— Da, vaše preosveštenstvo... Moj rođeni zub...

— Ta ovo je, ovo konjski zub, oče Kirilo (...) Zaboga, ta gde ste ga samo našli!...

— Uh, uh, uh!

— A ja priđem i pogledam ga, al imam šta videti! Konjski zub, sasvim konjski, i to još koliki. Takva velika zubekanja kakvu ja, Persida, svoga veka, nikad nisam video!...

Žanrovsko određenje

Prvo pitanje koje bi moglo da se postavi u vezi sa žanrovskim određenjem " pop-Ćire i pop-Spire" glasi: da li je ovo delo pripovetka, kako je sam autor nazvao svoje najobimnije ostvarenje, ili roman, kako je ono docnije najčešće određivano. Nasuprot nekim istoričarima književnosti (Jovan Deretić, Simeon Marinković) koji su smatrali da se "pop Ćira i pop Spira" jedino "zahvaljujći svom obimu može svrstati u romane", drugim rečima, da je ovo "roman koji je izrastao iz pripovetke", Dragiša Živković misli da se delo o dvojici popova (uz "Vukadina" i "Zonu Zamfirovu") mora bez dvoumljenja svrstati u romane. A to što ga je pisac odredio kao pripovetku, treba pripisati "njegovoj skromnosti", na koju je svojevremeno ukazivao i Pavle Popović. Dragiša Živković zagovara još jednu "korekciju" u vezi sa Sremcem i njegovim delima, koja bi se "ticala karakterisanja njegova humora i satire". Njemu se pridružuje i Boško Novaković, koji tvrdi za "Pop-Ćiru i pop-Spiru" sledeće: "Iako široko poznat kao humoristički roman, on u suštini nije to". Ovaj književni istoričar za glavno Sremčevo delo predlaže nove žanrovske odrednice, koje imaju pogodniji, adekvatniji, fleksibilniji i precizniji karakter, a to su: "idilična poema", "roman-poema", "lirsko-humoristička poema". Ovi, a i još neki, proučavaoci romana o dvojici popova pozivaju se, pvenstveno, na Antuna Barca, koga je "interesovalo lirsko kod Stevana Sremca". S obzirom na činjenicu da se vreme dešavanja radnje "pop-Ćire i pop-Spire" poklapa sa vremenom koje je pisac (kao dečak) proveo u rodnoj Bačkoj (u Senti), za ovo delo bi se, možda, moglo reći da je, zapravo, "jedna velika knjiga detinjstva". Goran Maksimović smatra da se na delo „pop Ćira i pop Spira“, s obzirom na njegovu kompozicionu organizaciju, može gledati i kao na skrivenu komediju.

Jezik

Jezik u romanu nije uvek pravilan i bistar. Želeći da verno prikaže vojvođanski seoski život i njegovo društveno šarenilo, Sremac koristi raznu leksiku. Tu su:

• Provincijalizmi — reči koji upotrebljavaju ljudi jednog kraja (prosti ljudi): pitadu (pitaju), on vole (on voli), da ostanedu (da ostanu), bidnu (budu), kera (pas), volem (volim), nemecki (nemački)...
• Arhaizmi — zastarele reči: baba (otac), človi (kunja), nadežda (nada), očajanije (očajanje)...
• Varvarizmi — strane reči (germanizmi i mađarizmi): dešperat (očajanje), nobal (otmen), čikoš (konjušar), heft (sveska), vertšaft (domaćinstvo), dištrikt (okrug), luft (vazduh), kinstler (umetnik)...

Izvođenja

Godine 1957. snimljen je istoimeni film rediteljke Soje Jovanović, koji je bio prvi jugoslovenski film u boji. Soja Jovanović je 1982. režirala i televizijsku seriju Pop Ćira i Pop Spira.

Literatura

• Književnost, srpski jezik, kultura izražavanja: za 7. razred osnovne škole: priručnik za učenike/Časlav Đorđević, Mirjana Sekulić Petrović; Novi Sad 2008.
• Delo Stevana Sremca (u SD, knjiga šesta) / Boško Novaković, Beograd, 1977.
• Tri romana Stevana Sremca (u knjizi: Evropski okviri srpske književnosti, III) / Dragiša Živković, Beograd, 1982.
• Azbučnik „Pop-Ćire i pop-Spire“ (I) / Branislav V. Branković; Požega - Zaječar, 1996.
• Pitanja žanra „Pop-Ćire i pop-Spire“ (u knjizi: Književnokritički tekstovi) / Branislav V. Branković, Zaječar, 2004.
• Sremčev "Pop Ćira i pop Spira" kao skrivena komedija (u časopisu "Književnost i jezik", br. 1/2, str. 77-92) / Goran Maksimović; Beograd, 2008.

Spoljašnje veze

• Pop Ćira i pop Spira, digitalno izdanje ((sr))
• Pop Ćira i pop Spira, film ((sr))