Noskapin

Noskapin
(IUPAC) ime
	(3S)- 6,7-Dimethoxy-3-[(5R)-5,6,7,8-tetrahydro- 4-methoxy- 6-methyl- 1,3-dioxolo (4,5-g)isoquinolin-5-yl]- 1(3H)-isobenzofuranone
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	128-62-1
ATC kod	R05DA07
PubChem	275196
ChemSpider	242139
UNII	8V32U4AOQU
KEGG	D01036
ChEMBL	CHEMBL364713
Hemijski podaci
Formula	C22H23NO7
Mol. masa	413.421
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI
	InChI=1S/C22H23NO7/c1-23-8-7-11-9-14-20(29-10-28-14)21(27-4)15(11)17(23)18-12-5-6-13(25-2)19(26-3)16(12)22(24)30-18/h5-6,9,17-18H,7-8,10H2,1-4H3/t17-,18 /m1/s1 ; Key: AKNNEGZIBPJZJG-MSOLQXFVSA-N
Sinonimi	Narkotin
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	~30%
Poluvreme eliminacije	1.5 do 4h (prosek 2.5)
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status

Noskapin (Narkotin, Nektodon, Nospen, i Anarcotin) je benzilizohinolinski alkaloid iz biljaka iz familije makova, bez znatnog svojstva ubijanja bola. On lek se prvenstveno koristi kao lek za kašalj. Takođe je poznato da ima sposobnost suzbijanja pojedinih vrsta raka.^[6]

Istorija

Noskapin je prvi put izolovao i karakterisao Pjer Robikvet 1817. kao "narkotin"^[7]. Pjer je između 1815 i 1835 razvio niz poboljšanih metoda za izolaciju morfina. On je takođe izolovao još jedno važno jedinjenje 1832., sirovi opijum, koji je on nazvao kodein. Ta komponenta opijuma je danas verovatno u najširoj upotrebi.

Strukturna analiza

Laktonski prsten je nestabilan i otvara se u baznoj sredini. Suprotna reakcija se odvija u kiseloj sredini. Veza C1-C3' je takođe nestabilna. To je veza koja povezuje dva optički aktivna atoma ugljenika. U vodenom rastvoru sumporne kileline uz zagrevanje on se disocira u kotarnin (4-metoksi- 6-metil- 5,6,7,8-tetrahidro- [1,3]dioksolo [4,5-g]izohinolin) i opinsku kiselinu (6-formil- 2,3-dimetoksibenzoinsku kiselinu). Kad se noskapin redukuje sa Zn/HCl, veza C1-C3' se zasiti i molekul se disocira u hidrokotarnin (2-hidroksikotarnin) i mekonin (6,7-dimetoksi izobenzofuran -1(3H)-on).

Mehanizam dejstva

Noskapinski antitusivni efekti su prvenstveno posredovani sigma receptorskom agonistnom aktivnošću. Evidencija za ovaj mehanizam proizilazi iz eksperimenata na pacovima. Pretretman sa rimkazolom, sigma specifičnim antagonistom, uzrokuje s dozom proporcionalno umanjenje antitusivnog dejstva noskapina.^[8]

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948863. edit
↑ „Cold med ingredient may treat prostate cancer”. MSNBC. Pristupljeno 2. 1. 2009.
↑ Observations sur le mémoire de M. Sertuerner relatif à l’analyse de l’opium, Robiquet, Annales de Chimie et de Physique , volume 5 (1817), p275–278
↑ Kamei J (1996). „Role of opioidergic and serotonergic mechanisms in cough and antitussives”. Pulmonary pharmacology 9 (5-6): 349–56. DOI:10.1006/pulp.1996.0046. PMID 9232674.

Spoljašnje veze

	Portal Medicina
	Portal Hemija

Pregled Arhivirano 2011-07-23 na Wayback Machine-u
Noskapin može da poboljša dejstvo varfarina Arhivirano 2013-08-01 na Archive.is-u

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948863. edit

[msnbcid28470061-6] „Cold med ingredient may treat prostate cancer”. MSNBC. Pristupljeno 2. 1. 2009.

[7] Observations sur le mémoire de M. Sertuerner relatif à l’analyse de l’opium, Robiquet, Annales de Chimie et de Physique , volume 5 (1817), p275–278

[pmid9232674-8] Kamei J (1996). „Role of opioidergic and serotonergic mechanisms in cough and antitussives”. Pulmonary pharmacology 9 (5-6): 349–56. DOI:10.1006/pulp.1996.0046. PMID 9232674.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]