Nikl(II) hlorid

Nikl(II) hlorid
	Nikl(II)-hlorid
Drugi nazivi	Nikl-hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj	7718-54-9 , ; 7791-20-0 (hexahydrate)
PubChem	24385
ChemSpider	22796
EINECS broj	231-743-0
KEGG	C14711
MeSH	Nickel chloride
ChEBI	34887
RTECS registarski broj toksičnosti	QR6480000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	Cl[Ni]Cl
InChI
	InChI=1S/2ClH.Ni/h21H;/q;; 2/p-2 ; Kod: QMMRZOWCJAIUJA-UHFFFAOYSA-L InChI=1/2ClH.Ni/h21H;/q;; 2/p-2; Kod: QMMRZOWCJAIUJA-NUQVWONBAR
Svojstva
Molekulska formula	NiCl2
Gustina	3.55 g/cm3, snhidrovan
Tačka topljenja	1001 °C; hidrat gubi vodu
Rastvorljivost u vodi	254 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost u etanolu	rastvara se (heksahidrat)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklinična
Geometrija molekula	oktaedar
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-304.93 kJ/mol; (anhidrovan)
Standardna molarna entropija So298	98.11 J.K−1.mol−1; za heksahidrat?
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ScienceLab.com
NFPA 704	3
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Nikl(II) bromid; Nikl(II)-jodid
Drugi katjoni	Kadmijum(II) hlorid; Paladijum(II) hlorid; Platina(II) hlorid
Srodna jedinjenja	Kobalt(II) hlorid; Bakar(II) hlorid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Nikl(II) hlorid (nikl-hlorid) je neorgansko hemijsko jedinjenje opšte formule NiCl₂.

Dobijanje

Dobija se u rastvoru dejstvom razblažene hlorovodonične kiseline na nikl-oksid ili nikl-karbonat. Iz tako dobijenog rastvora kristališe kao heksahidrat zelene boje.^[5]

Svojstva

Ovaj heksahidrat je na vazduhu slabo eflorescentan. Prilikom zagrevanja se može dobiti anhidrovana so (čvrsta žuta supstanca) koja se jedini sa amonijakom. Međutim, nije dovoljno samo zagrevati, već je potrebno to uraditi uz prisustvo SOCl₂^[5]:

NiCl₂·6H₂O 6 SOCl₂ → NiCl₂ 6 SO₂ 12 HCl

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ ^5,0 ^5,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[mel-5] 5,0 ^5,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]