Mile Klopčič
Mile Klopčič (16. novembar 1905, L'Hôpital, Francuska - 19. mart 1984, Ljubljana) je bio slovenski pesnik i prevodilac.
Autor je više revolucionarnih i partizanskih pesmama, među kojima je i Le vkup uboga gmajna.
Mile Klopčič se rodio 16. novembra 1905. u gradu L'Hôpital u Francuskoj, koji je tada bio pod kontrolom Nemačkog carstva i zvao se Spittel.
Pored Seliškarja je najistaknutiji predstavnik slovenske socijalne poezije između dva rata. Gimnaziju je pohađao u Ljubljani, ali je nije završio, jer je nekoliko puta bio zatvaran zbog revolucionarne aktivnosti. Posvetio se dopisništvu u američkim publikacijama i pesništvu. Pre Drugog svetskog rata živeo je u Ljubljani.
1943. godine pridružio se partizanskoj vojsci.
Izdao je dve zbirke socijalnih i revolucionarnih pesama, među kojima druga, pod nazivom Proste pesmi, sa svojom raznolikošću i efektnošću već pokazuje zrelog pesnika. Zbirka prikazuje težak život proletarijata u rudarskim revirima, predgrađima, potkrovnim sobama. U pesmama nastupaju izmorene majke, preplašena i gladna deca, mrki očevi-rudari, iseljenici. Mračnu sliku vremena otkrivaju pesme Blazni France, Pogreb, Deževna pomlad.
Tokom narodnooslobodilačke borbe objavio je još nekoliko pesama, napisao je i jednočinku Mati, koja je igrana na mnogim scenama i prevedena na strane jezike.
Kao prevodilac poznat je pre svega po prevodima ruskih romantičnih pesnika, Ljermontova, Puškina itd. i simbolista (Blok (Dvanaestorica (Двенадцать))). Prevodio je i dela Nemca Hajnriha Hajnea, Čukovskog (Doktor Jojboli (Доктор Айболит)), Erdmana (Samoubica (Самоубийца)), Krilova (Basne (Басни)).
Mile je brat istoričara i političara Franceta Klopčiča. Njegovi sinovi su reditelj Matjaž Klopčič i violinista Rok Klopčič.
