Mahon

Mahon (grčki: Μάχων, 3. vek pne.) bio je starogrčki komediograf koji je stvarao u okviru nove atičke komedije. Bio je jedan od istaknutijih aleksandrijskih pesnika, a Atenej kaže za njega da je "bio dobar pesnik". Mahon se rodio u Korintu ili Sikionu, a živeo je i stvarao u Aleksandriji, gde je držao predavanja o komediji Aristofanu Bizantincu. Bio je savremenik Apolodora iz Karista, pa se vrhunac njegovog stvaralaštva može se smestiti u period između 120. i 130. Olimpijade, tj. između 300. i 260. pne.^[1]

Dela

Sačuvana su dva fragmenta, iz dve njegove komedije:

Neznanje (Ἄγνοια)^[2]
Pismo (Ἐπιστολή)^[3]

Spominje se i jedna komedija s mitološkom tematikom:

Auga (Αὐγή)^[4]

Atenej navodi i jednu Mahonovu pesmu pod naslovom Izreke (Χρείαι ili Anecdota), pisanu u jampskim senarima, koja je sadržavala poslovične rečenice i uzrečice koje su se pripisivale poznatim atinskim heterama i parazitima. Iz tog dela Atenej citira 462 stiha u svojoj Gozbi sofista, što istovremeno predstavlja najduži sačuvani fragment Mahonovog dela.^[5]

Epitaf za Mahona, koji je sačuvan, napisao je Dioskorid.

Reference

Literatura

A. S. F. Gow, Machon: The Fragments, Cambridge University Press, Cambridge, 1965.

[1] William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Machon.

[2] Atenej, Deipnosophistae, 664b.

[3] Atenej, Deipnosophistae, 345f.

[4] Filodem, O pesmama.

[5] William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Machon.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]