Leidenska skala
Lajdenska skala je temperaturna skala koja se koristila za kalibraciju indirektnih merenja na niskim temperaturama početkom dvadesetog veka, tako što je pružala konvencionalne vrednosti (u kelvinima, tada nazvanim „stepeni Kelvina") napona pare helijuma. Koristila se za temperature ispod -183°C, početnu tačku Međunarodne temperaturne skale 1930ih godina[1].
Skala najverovatnije potiče iz oko 1894. godine, kada je Hajke Kamerling Ones osnovao svoju kriogeničku laboratoriju u Lajdenu, Holandija.
Postojali su navodi [2] da je ova skala zapravo kelvinova skala pomerena tako da su tačke ključanja vodonika i kiseonika 0 i 70, respektivno, ali ovo verovatno nije istina. Kiseonik pri standardnoj atmosferi ključa na temperaturi između 90.15 i 90.18 K. Za vodonik, ta temperatura zavisi od molekularne varijacije. Tačka ključanja je 20.390 K za „običan“ vodonik (sačinjen od 75% ortovodonika i 25% paravodonika) i 20.268 K za čist paravodonik. Po navedenoj definiciji, apsolutna nula bi bila na -20.15 °L.
- ↑ Awbery, J. H.; Heat[mrtav link], Rep. Prog. Phys. 1934, No. 1, pp. 161–197 doi:10.1088/0034-4885/1/1/308.
- ↑ Hubbard, Joanna; Are icebergs made of salt water or fresh water? Arhivirano 2011-07-16 na Wayback Machine-u (April 3, 2000)