Lantfrid
Ne treba izjednačavati sa Lantfred.
Lantfrid (također Landfrid ili Lanfred, latinski: Lantfridus ili Lanfredus ? - 730) bio je vojvoda Alemanije pod franačkim sizerenstvom od 709. do smrti. Bio je sin vojvode Gotfrida, a brat mu je bio Theudebald.
Nakon što mu je otac 709. umro, u Alemaniju je vojni pohod pokrenuo franački majordom Pipin Herstalski sa ciljem da njemu i bratu pomogne sačuvati vlast od pretendenta Willeharija. Međutim, nakon Pipinove smrti 714. je Lantfrid postao neprijatelj njegovog vanbračnog sina i nasljednika Karla Martela, nastojeći očuvati nezavisnost ili barem autonomiju Alemanije u odnosu na franačku centralnu vlast. Neprijateljstvo se odrazilo i na Crkvu: kada je Sveti Pirmin 724. pod Karlovim pokroviteljstvom u Alemaniji osnovao opatiju Reichanau, Lantfrid i Theudebald su ga protjerali; a Theudebald je kasnije osnovao Opatiju St. Gall. Lantfrid je svoju nezavisnost potvrdio i izdavanjem zakonika Lex Alammanorum, preuzevši tako zakonodavne ovlasti koje su se u dotadašnjoj Franačkoj tradicionalno pripisivale isključivo merovinškim kraljevima. 730. je Karlo Martel poduzeo vojni pohod na Alemaniju; iste godine je Lantfrid umro, a nije poznato da li su ta dva događaja povezana. Naslijedio ga je brat Theudebald.
- E. Ewig (2001). Die Merowinger und das Frankenreich. 4th ed., Kohlhammer: Köln. ISBN 3-1701-17044-9 Uneseni ISBN nije važeći..
- D. Geuenich (1997). Geschichte der Alemannen. Kohlhammer: Köln. ISBN 3-17-012095-6.
- R. Kaiser (1993). Das römische Erbe und das Merowingerreich. Oldenbourg: München. ISBN 3-486-53691-5.
- R. Schieffer (2000). Die Karolinger. 3rd ed., Kohlhammer: Köln. ISBN 3-17-016480-5.
- J. M. Wallace-Hadrill (1993). The Long-Haired Kings. Orig. publ. 1962, University of Toronto Press: Toronto. ISBN 0-8020-6500-7.
- I. Wood (1994). The Merovingian Kingdoms 450-751. Longman: Harlow. ISBN 0-582-49372-2.