Kumārajīva
Kumarađiva ili Kumaradživa (Kumārajīva; tradicionalni kineski: 鳩摩羅什; pinjin: Jiūmóluóshí; takođe Chiu mo lo shih; 344 – 413) je bio budistički monah, učitelj i prevodilac, jedan od velikih učitelja škole Srednjeg puta u Kini.[1]
Indijski monasi, Kumarađiva i učitelj meditacije Buddhabhadra delali su u Kini početkom 5. veka i zajedno sa svojim učenicima u velikoj meri utrli put čan budizmu.[2]
Kumarađiva je bio Indijac, ali je rođen na području današnjeg Kineskog Turkestana.[1] Obrazovao se u Sarvastivada školama, potom kod Budhasvamina, da bi na kraju postao sledbenik mahajane i studirao Nagarđuninu školu Srednjeg puta.
Godine 401. je došao u Č'ang-an (današnji Sijan u pokrajini Šensi), prestonicu tadašnje severnokineske države Jin, gde je živeo do svoje smrti, 413. podine.[1]
Tokom tih trinaest godina on je preveo veliki broj budističkih tekstova sa sanskrita na kineski jezik.[1] Takođe je poučavao brojne učenike, od kojih su neki postali veoma uticajni.[1] Medu Kumarađivinim učenicima, najistaknutiji su Seng-čao, koji je povezao madjamika i taoističke tekstove, i Tao-šeng, koji je zastupao doktrinu iznenadnog probuđenja.[2]
- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Nattier, Jan. The Heart Sutra: A Chinese Apocryphal Text?. Journal of the International Association of Buddhist Studies Vol. 15 Nbr. 2 (1992)
- Puri, B. N. Buddhism in Central Asia, Motilal Banarsidass Publishers Private Limited, Delhi, 1987. (2000 reprint)
- Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. pp.
