Kreusa
Kreusa (starogrčki: Κρέουσα) ime je nekoliko žena u grčkoj mitologiji.
Prema Pindaru, Kreusa je bila tesalska Najada i kći Geje, koja je rečnom bogu Peneju rodila Hipseja, budućeg kralja Lapita, i kćer Stilbu. Preko Hipseja bila je baka Kirene, jedne od najpoznatijih Apolonovih ljubavnica.[1]
Kreusa, koja je poznata i kao Glauka,[2] bila je kći korintskog kralja Kreonta, radi koje je Jason napustio Medeju. Prema verziji ovog mita koje se obično pridržavaju grčki tragičari, Medeja se osvetila Kreusi tako što joj je poklonila jedan začarani ogrtač; kad ga je Kreusa obukla, on se zalepio za njeno telo i zapalio se, pa je Kreusa izgorela.[3]
Kreusa je bila kći atinskog kralja Erehteja i njegove supruge Praksiteje.[4] Njene sestre izvršile su samoubistvo, jer su se zavetovale da će, ako jedna od njih umre, i sve ostale otići u smrt; no, Kreusa je bila još dete kad su njene sestre dale ovaj zavet.[5] Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci, Kreusini su sinovi bili Ahej i Jon, koje je rodila svom suprugu, Ksutu,[6] a verovatno je bila i majka Ksutove kćeri Diomede.[7]
S druge strane, u Euripidovoj tragediji Jonu, u kojoj je Kreusa jedan od glavnih likova, ona se pojavljuje kao majka Jona, koga je rodila Apolonu, a Ksut nije mogao imati decu, pa je prihvatio Jona kao vlastitog sina. U ovoj tragediji Apolon je zaveo Kreusu još pre no što se ona udala za Ksuta, a novorođenče je izložila iz straha od svojih roditelja. Mnogo godina kasnije Ksut je posetio proročište u Delfima kako bi ga upitao za savet u vezi s tim što u njegovom braku s Kreusom nema dece; tu je sreo Jona, koji je odgojen u Apolonovom hramu. Na osnovu odgovora proročišta Ksut je zaključio da je Jon zapravo njegov sin te je odlučio usvojiti mladića. Kreusa, pak, nije svesna toga da Ksut ne može začeti decu i misli da mu je Jona rodila neka davnašnja ljubavnica, pa stoga pokuša otrovati mladića; no, ovaj prozre njenu nameru i želi je kazniti smrću. Naposletku Kresusa shvati da je Jon njen sin, koga je rodila Apolonu i koga je odmah po njegovom rođenju izložila, pri čemu je do prepoznavanja došlo kad joj je Jon ispričao sadržaj košarice koja je nađena uz njega kad je bio ostavljen kao beba. Njih dvoje se slože da će to čuvati kao tajnu i da je neće reći Ksutu. Na kraju drame Atena obeća da je Ksut i Kreusa dobiti dva sina, Aheja i Dora.[8]
Jon se spominje kao sin Kreuse i Apolona i kod Stefana Bizantinca[9] i u nekoliko sholija. Higin kaže i da je Kreusa Hermesu rodila Kefala.[10]
Kreusa, kći Prijama i Hekube,[11][12] bila je prva Enejina supruga i majka Askanija, koji je poznat i kao Jul.[13] Kad su Ahejci osvojili Troju, boginja Afrodita ili Kibela sakrila je Kreusu, a Eneja je tek pri izlasku iz grada shvatio da mu nema supruge te se vratio u Troju da je pronađe. Zaustavila ga je Kreusina sen, koja mu je predočila dug put koji treba da prevali u potrazi za novom domovinom.[14][15] Prema jednom predanju, Eneja je morao da ostavi Kreusu u osvojenoj Troji da bi spasao Anhiza i trojanske svetinje.[16]
- Kreusa, žena Kasandra iz Karije i majka Meneta, koga je ubio Neoptolem u trojanskom ratu.[17]
- Kreusa, jedna od Amazonki čija se predstava pojavljuje na vazi iz Kume na kojoj je predstavljen sukob Amazonki s Tezejem; prikazana je kako je pobeđuje Filak.[18]
- ↑ Pindar, Pitijske ode, IX, 15.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 28.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Kreusa, 2
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 15, 1.
- ↑ Euripid, Jon, 277.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 7, 3.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 4.
- ↑ Euripid, Jon, passim.
- ↑ Stefan Bizantinac, s. v. Iōnia.
- ↑ Higin, Fabulae, 160.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 12, 5.
- ↑ Higin, Fabulae, 90.
- ↑ Vergilije, Eneida, II, 674.
- ↑ Vergilije, Eneida, II, 736 sqq.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 26, 1.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Kreusa, 4
- ↑ Kvint Smirnjanin, Pad Troje, VIII, 22.
- ↑ Roscher 1890–1894, str. 1429
- Roscher, Wilhelm Heinrich (1890–1894). Ausführliches Lexikon der griechischen und römischen Mythologie. Band 2.1 (I-K). Leipzig.
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.