Krates (komediograf)
Za ostala značenja, vidi Krates.Krates ili Kratet (grč. Κράτης, polovina 5. veka pne.), rođen u Atini, bio je komediograf koji je stvarao u okviru stare atičke komedije. Bio je savremenik pesnika Kratina, takođe atinskog komediografa, u čijim je komadima isprva igrao kao glumac.[1]
Vrhunac njegovog stvaralaštva počinje od četvrte godine 82. Olimpijade, tj. od 449/448. pne.,[2] a iz onoga što o njemu kaže Aristofan u Vitezovima može se zaključiti da više nije bio živ kada je taj komad prikazan 424. pne.
Aristotel za Kratesa kaže: "a od atinskih pesnika prvi je Kratet počeo obrađivati opšte gradivo (καθόλου) i mitove, napustivši jampski pravac (ἰαμβικὴ ἰδέα)".[3] To znači da je Krates napustio porugu i ismevanje pojedinih ličnosti (kao što su radili Susarion, Hionid, Magnet i Kratin) i da je "počeo obrađivati 'opšte govore', tj. slike iz običnoga života, i 'priču', tj. mitološku travestiju", donevši tako "pitomiju, mirniju i savršeniju komediju",[4] odnosno da je za predmet svojih komedija birao teme koje su mu omogućavale uopštavanje ljudskih karaktera.[5] Ovo potvrđuju sačuvani naslovi i fragmenti njegovih komedija, kao i ono što se u spisu O komediji kaže o Kratesovom nastavljaču Ferekratu [6] O pesničkoj umetnosti Kratesovoj govori Aristofan u Vitezovima, premda pomalo irončino:
Kakve je Krates ljutnje i udarce od vas istrpeo!
Doduše, i nije se baš trudio kad vas je trebalo počastiti smehom,
iz vrlo suvih ustiju tek ponekad procedivši vrlo duhovite misli.
No on je ipak sam istrajavao, nekad bi posustao, nekad baš i ne.[7]– Aristofan
Njegove su komedije bile vesele i zabavne, što je išlo dotle da je prvi od atičkih komediografa na pozornici prikazao pijana čoveka (to je na Siciliji pre njega već uradio Epiharm). Taj su primer sledili Aristofan i kasniji komediografi, da bi za novu atičku komediju to postao već sasvim uobičajeni motiv. Iz navedenih Aristofanovih stihova vidi se da je Krates, kao i drugi komički pesnici, trpeo nestalnost i promenljivost naklonosti publike. Sholija uz to mesto kod Aristofana navodi da je Krates imao običaj da podmićuje gledaoce, no Meineke pretpostavlja da je ta optužba preuzeta iz dela nekog drugog komediografa koji je bio Kratesov rival.[8]
U antičkim izvorima vlada znatna konfuzija oko broja i naslova Kratesovih komedija. Suda navodi dvojicu komediografa sa imenom "Krates", no bez sumnje greši.[9] Meineke utvrđuje ovaj popis od osam sigurnih i šest sumnjivih naslova, dakle ukupno četrnaest komedija:
|
Autentični naslovi: |
Neautentični naslovi: |
Od svake od osam komedija koje se smatraju autentičnim sačuvan je poneki fragment, a ima i još 17 fragmenata za koje se ne može utvrditi kojim dramama pripadaju. Iz tih se fragmenata zaključuje da je jezik Kratesov čist, elegantan i jednostavan s veoma malo neuobičajenih reči i konstrukcija.
Komedija Zverad (Θηρία) opisivala je šta se događa kad životinje odbiju da budu pojedene.[10] U toj komediji dva lica, kojima ne znamo imena, pričaju o budućem zlatnom veku, kada ljudima neće biti potrebni ni robovi ni robinje i kada će svaka stvar imati razum, pa će sav posao obavljati sama od sebe.[11]
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Crates. Arhivirano 2010-09-18 na Wayback Machine-u
- ↑ Jevsevije, Hronika.
- ↑ Aristotel, Poetika, 1449b.7.
- ↑ Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 148.
- ↑ William Smith (ur.), op. cit. s.v. Crates. Arhivirano 2010-09-18 na Wayback Machine-u
- ↑ Anonim, O komediji, p. 29.
- ↑ „Aristophanes, Knights, vv. 537–540, F.W. Hall and W.M. Geldart, Ed.”. Pristupljeno 2013-10-27.
- ↑ 444 fragments of Eupolis (Ancient Greek text, Latin commentary) : Augustus Meineke, Fragmenta comicorum graecorum, editio minor, 1847, t. I, p. 55–66, t. II, p. 231–251 at Google Books.
- ↑ Suda, s.v. Κράτης.[mrtav link]
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. "Crates (1)".
- ↑ Miloš N. Đurić, loc. cit.