Kovertirani potez
Kovertirani potez je termin vezan za šah.
Ako je to turnirskim pravilnikom propisano, prilikom prekida partije, igrač je dužan da svoj sledeći, još neodigrani potez na šahovskoj tabli zapiše i stavi u koverat, a ta radnja naziva se kovertivanje poteza. Postupak je propisan u Pravilima igre FIDE, u dodatku A[1]. Posle znaka za prekid, igrač na potezu mora kovertirati potez, a ako ga odigra, to će se smatrati „javnim kovertiranjem“ istog poteza. Pošto jasnom i punom notacijom upiše potez u svoj formular, igrač stavlja u koverat svoj i protivnikov formular, i tek tada zaustavlja časovnik. Igrač ima pravo da kovertira pre isteka seanse, ali u tom slučaju „preuzima vreme“.
Na koverti se upisuju imena igrača, pozicija pre kovertiranog poteza, vreme koje su igrači utrošili (npr. 20:05 a ne 2:05), ime igrača koji je kovertirao, eventualna ponuda remija i datume, sa vremenom nastavka partije. Potom sudija proverava ispravnost informacija na koverti i odgovoran je za njeno čuvanje. Koverat se otvara jedino kada je prisutan igrač koji treba da odgovori na kovertirani potez.
Ako se kod otvaranja koverte utvrde nepravilnosti (npr. dvosmislen ili nemoguć potez, sudija može kontumacirati igrača koji je nepravilno kovertirao. Kada se koverat otvori, povlači se kovertirani potez na tabli i pokreće sat bez obzira da li je igrač koji je kovertirao potez prisutan ili ne. Ako igrač koji treba da odgovori na kovertirani potez nije prisutan, pokreće se njegov sat. Kada igrač dođe, tada se sat zaustavlja dok se ne otvori koverat, a zatim se ponovo stavlja u pokret.
Postoji i mogućnost tzv. „polukovertiranja“, u slučaju da je odsutan igrač koji je kovertirao potez.
Ukoliko se izgubi koverat, igrač koji je kovertirao povlači potez za koji izjavi da ga je kovertirao. A ako se ne može ustanoviti pozicija u prekidu, tada se partija poništava, i igra se nova.
U poslednje vreme partije se ređe igraju s prekidima.
