Kosta Trifković
| Konstantin - Kosta Trifković | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 20. 10. 1843. Novi Sad, Austrijsko carstvo |
| Smrt | 19. 2. 1875. (dob: 31) |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | književnik, pravnik |
| Opus | |
| Književne vrste | komedija |
| Jezik | srpski |
Konstantin - Kosta Trifković (Novi Sad, 20. oktobar 1843 — Novi Sad, 19. februar 1875) je bio srpski književnik.
Rođen je 1843. godine u Novom Sadu kao Konstantin Trifković. Tu je učio osnovnu školu i gimnaziju, a pomorsku školu u Rijeci. Jedno vreme je bio mornar. Kad vide da mornarski život nije tako romantičan kakav mu je izgledao, on ga napusti i na Rijeci završi gimnaziju. Posle je svršio prava i postao prvo opštinski činovnik, a docnije advokat u Novom Sadu, gde je živeo sve do smrti 1875. godine.
Trifković je jedan od retkih pozorišnih ljudi kod Srba. On je život posvetio našoj oskudnoj dramskoj književnosti, i to komediji. Posle Jovana Sterije Popovića, nijedan se od boljih pisaca, sem Zmaja sa „Šaranom“, nije tim književnim rodom bavio sve do Trifkovića. On se pozorištu sasvim posvetio poslednjih godina svoga života i napisao oko petnaest pozorišnih dela. To su većinom šaljive igre, kao Izbiračica, Školski nadzornik, Zlatna barka, Čestitam i Ljubavno pismo, ili dramati, Francusko-pruski rat, kao Mladost Dositeja Obradovića i Na Badnji dan. On je prerađivao i tuđe, mahom nemačke, lake i šaljive pozorišne komade: Milo za drago, Tera opoziciju i druge. Ogledao se i na pripoveci i lirskoj poeziji. Napisao je još i znatan broj humorističnih priča i crtica po ondašnjim listovima i časopisima.
Trifković nije viši satiričar ili moralni cenzor koji slika karaktere, tipove i naravi i izvrće ih potsmehu. To je, unekoliko, radio Jovan Sterija Popović. Trifković nema njegove dubine i zamaha, On se zaustavio na najlakšoj vrsti komedije, na komediji intrige, u kojoj je sva komika u radnji i situacijama, a ličnosti i njihov unutarnji život su sporedno, tu su samo da upotpune okvir komičnih situacija. Tako, u „Ljubavnom pismu“ cela komika proističe iz toga što jedno pismo slučajno zaluta u jedan džep gde mu nije bilo mesto. U njegovim komedijama je prikazana novosadska čaršija, sitni ljudi, sa sitnim i bezazlenim strastima i navikama. Trifkoaić je i sam na nivou te čaršije, hoće da je zabavi i nasmeje i da se i sam sa njom zabavi, prijatno i lako. U takvu vrstu komedije on je uneo neobično živ i duhovit dijalog i retku veštinu komponovanja. Komika je tu površna, neumetnička, ali prijatna ipak i vrlo zanimljiva. Njegove komedije su ispunjavale originalni pozorišni repertoar sve do pojave Branislava Nušića.
- Školski nadzornik, 1872.
- Čestitam, 1872.
- Francusko-pruski rat, 1872.
- Izbiračica, 1873.
- Ljubavno pismo, 1874.
- Na badnji dan, 1876.
- Pola vina, pola vode, 1876.
- Mila, 1884.
- Mladost Dositeja Obradovića, 1894.
- „Mala enciklopedija Prosveta“, Beograd, 1959.
- Stanoje Stanojević, „Narodna enciklopedija“, Zagreb 1929.
- Na Badnji dan (film)
