Konstantin Manasa
Konstantin Manasa ili Konstantin Manasije (grč. Κωνσταντίνος Μανάσσης, 12. vek) jedna je od najistaknutijih ličnosti vizantijske književne i kulturne istorije 12. veka. Prvobitno je zauzimao važne svetovne položaje, a kasnije se zamonašio i postao mitropolit Naupakta. Umro je oko 1187. godine.
Manasa je napisao jednu hroniku pod naslovom Istorijski pregled, koja se od svih prethodnih hronika razlikuje po tome što je pisana u političkom petnaestercu i broji skoro sedam hiljada stihova, a obrađuje vreme od stvaranja sveta do smrti Nikifora Votanijata 1081. godine. Napisana vrlo živim stilom, sa brojnim moralnim ekskursima i mitološkim primerima, ova hronika je uživala veliku popularnost ne samo u Vizantiji, već i u čitavom slovenskom svetu, tako da je sredinom 14. veka prevedena na staroslovenski jezik. Ovo delo ima mnoga obeležja retorske proze, puno je ekfraza, poređenja, moralizma, kritike ljudskih mana; njegova leksika slična je izveštačenoj retorskoj leksici. Manasina će hronika ostati jedna od najzanimljivijih vizantijskih hronika.
Manasa je napisao i brojne besedničkih sastave, od kojih je posebno značajan panegirički govor caru Manojlu I Komninu (1173), u kome se nalaze veoma zanimljive vesti o vizantijsko-srpskim odnosima sa opisom dolaska zarobljenog Stefana Nemanje u Carigrad, kao i posmrtni govor Nikiforu Komninu (1173). Od Manasinog romana O ljubavi Aristandra i Kaliteje poznati su samo fragmenti. Sastavio je i Biografiju Opijana, kao i jednu veliku moralističku centuriju od preko 900 stihova.
