Konstancije Gal
Flavije Klaudije Konstancije Gal (lat: Flavius Claudius Constantius Gallus; oko 325/326 - 354) ili kraće Konstancije Gal (lat: Constantius Gallus), bio je savladar nižeg ranga, cezar, rimskog cara Konstancija II. Konstancije Gal je od 351. do 354. bio savladar avgusta Konstancija i zet, a pogubljen je po avgustovom naređenju usled sumnje da teži uzurpaciji carskog položaja.
Gal je rođen oko 325/6. u braku Julija Konstancija, sina Konstancija I Hlora, i njegove prve supruge Gale. Docnije se Julije Konstancije oženio po drugi put i dobio sina Flavija Klaudija Julijana, budućeg cara Julijana Otpadnika. Julije Konstancije je tako bio polubrat cara Konstantina, a njegovi sinovi su bili braća od strica Konstantinovim sinovima Konstantinu II, Konstanciju II i Konstansu I.
Posle Konstantinove smrti 337. godine rimska vojska u Konstantinopolju se pobunila i pobila sve muške pripadnike sporednih grana Konstantinove dinastije. Julije Konstancije je takođe ubijen, dok su njegovi sinovi Gal i Julijan ostavljeni u životu. Gal je naime bio teško bolestan, tako da se nije očekivalo da će preživeti, dok je Julijan bio premlad. Konstancije II je dečake prvo poverio brizi uticajnog episkopa Evsevija Nikomedijskog, a posle Evsevije smrti poslati su na carsko imanje Macel u Kapadokiji gde su živeli u nekoj vrsti kućnog pritvora.
Kada je u to vreme bezdetnom Konstanciju 351. zatrebao predstavnik dinastije na istoku pozvao je Gala u Sirmij i proglasio ga za svog cezara. Nakon toga se cezar Konstancije Gal sa svojom nevestom Konstantinom uputio u Antiohiju, a Konstancije II se upustio u pohod na zapad protiv uzurpatora Magnencija. Ipak, pored Konstantine, Konstancije je novog cezara okružio sopstvenim probranim ljudima koji su trebali da ga kontrolišu. Galova vladavina istokom počela je uspešno surovim gušenjem ustanka Jevreja 351. ili 352. godine. Kada je u Antiohiji izbila glad, Gal je pohapsio lokalne senatore i osudio ih na smrt pošto su kao veleposednici manipulisali cenama žita. Senatori su na kraju pošteđeni, ali je nezadovoljna svetina na Galov podstrek ubila namesnika Sirije Teofila. Konstancije je zatim poslao u inspekciju pretorijanskog prefekta Domicijana koji je Gala u avgustovo ime pozvao u Italiju. Cezar je uzvratio tako što je podbunio vojnike koji su ubili i Domicijana i još nekoliko carskih činovnika. Kada je u Tiru u Fenikiji otkriven tajno pripremljeni carski purpurni ogrtač Gal je organizovao suđenje i pogubio lokalnog namesnika. Konstancije je posle niza sumnjivih dešavanja na istoku uspeo da dozove cezara Gala 354. godine. Konstantina, koja je krenula prva svom bratu je umrla u putu, a Gal je još više produbio avgustovu podozrivost svečanim ulaskom u Carigrad i organizacijom konjskih trka na gradskom hipodromu. Tokom danjeg puta na zapad Gal je postepeno lišen vojne pratnje, a zatim i uhapšen u Petovionu (danas Ptuj u Sloveniji) i ubijen u Puli. Po Libaniju i Jovanu Zonari glavni krivac za Galovu smrt bio je Konstancijev zlobni komornik i blizak savetnik, evnuh Eusebije.
Konstantina i Gal su, prema Julijanovim rečima (Pismo Atinjanima, 272D.), imali jednu ćerku o čijoj daljoj sudbini nam ništa dalje nije poznato.
