Hemijska veza
Hemijska ili kemijska veza je privlačna sila između dva atoma nastala interakcijom njihovih perifernih elektrona. Sila je mnogo jača od energije toplotnog kreatnja tako da su atomi trajno vezani obrazujući stabilnu grupu - molekul. Elektroni su istog naelektrisanja pa bi trebalo da se odbijaju, međutim, u elektronskim orbitalama sparivanje njihovih spinova stabilizuje elektronske parove i ukupan efekat je obrazovanje stabilne veze. Dva osnovna tipa hemijske veze su jonska i kovalenta ali se u prirodi sreću i 'mešane' veze, t.j., one koje imaju delimično jonski i delimično kovalentni karakter. Jonska veza se ostvaruje između atoma sa izrazito različitim afinitetom za elektron (različitim elektronegativnostima), recimo između alkalnih metala (koji lako otpuštaju elektron) i halogenih atoma (koji lako primaju elektron). Tada atom koji otpusti elektron postaje pozitivni jon a onaj koji ga prima negativni. Jonska je veza između natrijuma i hlora u kuhinjskoj soli, Na Cl-. Kovalentna veza nastaje između atoma koji imaju slične afinitete prema elektronu pa elektron koji učestvuje u stvaranju veze ostaje između atoma. Pošto svaki atom daje po jedan elektron (nekada može i više) onda dolazi do obrazovanja elektronskog para. Kovalentna veza može biti polarna i nepolarna. Ako su atomi baš isti (ili veoma slični) onda je nepolarna jer se centar elektronskog para nalazi na sredini između dva atoma. Ako su atomi različiti veza je polarna jer se središte elektronskog para pomera ka atomu sa većim afinitetom pa negde ima malo više pozitivnog a negde više negativnog naelektrisanja. U polarnoj vezi dolazi do razmicanja centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja, dakle, dolazi do polarizacije. Nepolarna kovalentna veza je, recimo, u molekulu kiseonika, O2, a polarna u molekulu ugljenmonoksida, CO.
