Charles VI od Francuske
| Šarl VI Ludi | |
|---|---|
|
| |
| Datum rođenja | 3. decembar 1368. |
| Mesto rođenja | Pariz (Francuska) |
| Datum smrti | 21. oktobar 1422. |
| Mesto smrti | Pariz (Francuska) |
| Poreklo | |
| Porodica | |
Šarl VI Ludi (fr. Charles VI de France, Charles le Fol, 1368 — 1422) bio je francuski kralj iz dinastije Valoa od 1380. do 1422. godine. Tokom njegove vlasti trajao je Stogodišnji rat. Pošto je mentalno oboleo vlast su preuzeli regenti. Među regentima je 1404. nastao sukob oko toga ko će vladati u ime ludog kralja. Englezi koriste građanski rat pa osvajaju Normandiju 1419, a 1420. prisiljavaju Francuze da kraljevi Francuske budu iz engleske dinastije.
Sin je kralja Šarla V Mudrog. Postao je kralj 1380, kada je imao 11 godina. Sve do njegovog punoletstva 1388. Francuskom vlada kao regent njegov stric Filip II Smeli. Od sredine dvadesetih godina života pojavljuju mu se psihoze. Ostaje tako lud do kraja života. Veruje se da je bolovao od šizofrenije ili neke druge duševne bolesti.
Prva pojava ludila je bila 1392, kada je pokušao da ubije svog prijatelja i savetnika. Zatim pokreće vojsku 1392. u pohod protiv navodnog ubice, koji se sklonio u Bretanju. Na tom pohodu jedan seljak ga je preplašio da će biti izdat. Toga dana je stvarno pomislio od uobičajenih događaja da ga izdaju, pa je mahao mačem svuda oko sebe i u ludilu je ubio nekoliko svojih vitezova. Vojnici su ga nekako uspeli zgrabiti i položiti na zemlju, gde je pao u komu.
Posle toga događaja Filip II Smeli (vojvoda Burgundije) ponovo postaje regent, ne uzimajući u obzir mišljenje Karlovih savetnika.
Tokom celog života mentalna bolest mu se ponavljala. Tokom napada 1393. nije se mogao setiti svoga imena, nije znao da je kralj i bežao je od svoje žene. Nije prepoznavao decu, ali je poznavao brata i savetnike i sećao se umrlih osoba. U kasnijim napadima zavijao bi palatama kao vuk i odbijao bi da se kupa mesecima, a smatrao je da je napravljen od stakla.
Januara 1393. kraljica je organizovala zabavu. Kralj i 4 druga plemića obukli su se kao divljaci i plesali su vezani lancima jedan za drugog. Kraljev brat Luj Orleanski približio se sa upaljenom bakljom, koja je upalila jednog od vezanih plesača. Jedna od vojvotkinja je prebacila svoju odeću preko kralja i tako ga spasila. Ostala 4 plesača su se zapalila.
Stogodišnji rat se nastavlja i tokom vladavine Karla VI Ludog. Bilo je pokušaja mira 1396, kada se Šarlova ćerka Izabela Valoa udala za engleskog kralja Ričarda II. Taj mir je trajao 19 godina.
Jovan II Burgundijski, zvani Jovan Neustrašivi postaje 1404. vojvoda od Burgundije i dolazi u otvoren sukob sa Lujom Orleanskim, Šarlovim bratom. Sukob je oko toga ko će vladati u ime ludog kralja. Luj Orleanski postaje kraljičin ljubavnik, pa time postaje čuvar prestolonaslednika i kraljeve dece.
Luj Orleanski je ubijen 1407. po nalogu Jovana Neustrašivog. Posle bega iz Pariza i nekoliko manjih okršaja, Jovan II Burgundijski zadobija kraljevo poverenje. Sporazumom iz Šartra potpisanom 9. maja 1409. kralj Šarl Ludi oprašta Jovanu II Burgundijskom zločin. Jovan Neustrašivi ponovo postaje čuvar prestolonaslednika.
Porodica Armanjak staje na stranu Orleana, a protiv Jovana Burgundijskog. U građanskom ratu, koji je usledio obe strane traže pomoć Engleza, što koristi engleski kralj Henri V, pa vrši invaziju 1415. Porodica Armanjak je Henriju V ponudila granice iz 1369, a ovaj je to odbio, tražeći granice iz 13. veka.
U bici kod Azenkura 1415. Englezi pobeđuju daleko brojniju francusku vojsku. Jovan II Burgundijski nije sudelovao u toj bici, čime je faktički stao na stranu Engleza. Posle toga Henri V zauzima veliki deo Francuske. Jovan II Burgundijski zauzima Pariz 1418. godine.
Posebno je za Engleze bio simboličan povratak Normandije 1419. nakon 200 godina francuske vlasti. Iako nije bio otvoreno engleski saveznik, Jovan II Burgundijski nije ništa učinio da spreči pad Ruana u Normandiji 1419. u engleske ruke. Prestolonaslednik Šarl VII Pobednik na prevaru hvata i ubija Jovana II Burgundijskog 10. septembra 1419. godine. Englezi su bili toliko nadmoćni da su Francuzi morali prihvatiti mirovni sporazum u Troju 1420.
Henri V postaje regent, a njegova deca naslednici francuskog trona. To je potvrđeno ženidbom Henrija V sa Katarinom Valoa, ćerkom kralja Šarla VI Ludog. Francuska skupština je potvrdila taj sporazum. Henri V umire samo dva meseca pre Šarla VI Ludog.
Posle smrti Šarla VI Ludog, maloletni Henri VI postaje kralj i Francuske i Engleske. Međutim, mnogi Francuzi, uključujući i Jovanku Orleanku smatrali su da sporazum iz Troja ne važi jer je suprotan zakonu o nasleđivanju.
U građanskom ratu koji je usledio Šarl VII Pobednik će poraziti Henrija VI i postat neupitni kralj Francuske. Katarina Valoa, koja se udala za Henrija V prenela je mentalnu bolest na svog sina Henrija VI, a njegova nesposobnost da vlada proizvešće kasnije Rat ruža.
| Prethodnik: Šarl V Mudri |
.svg){kind=small} Francuski kraljevi (1380 — 1422) |
Nasljednik: građanski rat Henri VI protiv Šarl VII Pobednik |