Yucatán
Jukatan (šp. Yucatán, majatan Yucal Peten), je poluostrvo u Srednjoj Americi, koje deli Meksički zaliv od Karipskog mora. Leži istočno od zemljouza Tekuantepek, geografske pregrade koja razdvaja Srednju i Severnu Ameriku.
Severni deo poluostrva politički pripada Meksiku, i to trima njegovim saveznim državama: Jukatanu, Državi Kampeče i Kintana Ro. Jug poluostrva pripada državama Gvatemali i Belizeu. Uz istočnu obalu Jukatana nalazi se najveće ostrvo Meksika Kozumel.
Stanovništvo poluostrva čine domoroci iz naroda Maja, mestici, i manjim delom potomci doseljenika iz Evrope. Deo stanovništva koristi domorodačke jezike. Zvanični i najčešći jezik u upotrebi je španski, koji je u lokalnoj verziji pretrpeo jak uticaj jezika maja. Najveći gradovi su: Merida, Kankun, Kampeče, Sijudad del Karmen i Četumal (svi u Meksiku).
Na lokalnom jeziku ime ovog poluostrva je Jukal Peten (Yucal Peten). Značenje ovog imena je: u (kragna), cal (vrat) i peten (ostrvo, region), zajedno „vrat-ostrvo“, u značenju poluostrvo. Nije poznato da li su Španci uzeli ime od ovog, ili iz drugih izvora.
Najčešće pominjana verzija o poreklu imena je da je ono rezultat nesporazuma između Španaca i domorodaca naroda Maja. Španci su pitali za ime ove zemlje, na šta su domoroci odgovorili: Juk ak katan (Yuk ak katán, ili Ma 'n u'uyik a t'àani), što znači: „Ne razumem tvoj jezik“.
Kao ime poluostrva se nekad pominje i ime iz jezika navatl: Jukatla (Yuhcatla, napušteno mesto).
Klima na poluostrvu je tropska i vruća. Temperature u ovoj oblasti se penju do 38°C, dok zimi retko padaju ispod 16°C. Na vlažnom jugu tropske šume čine veći deo vegetacije. U srednjem delu dominiraju guste šume. Područje poluostrva je ravničarsko, sa izuzetkom brežuljaka na jugu. Na krečnjačkom tlu često se može naići na jezerca ili bazene (cenote). Oni su izvor vode za stanovništvo, jer na poluostrvu nema reka. Sever poluostrva je suvlji. Jukatan se nalazi u zoni uragana.
Na krajnjem severozapadu poluostrva Jukatan, pre 65 miliona godina, veliki asteroid od najmanje 10 kilometara u prečniku, pogodio je Zemlju i stvorio krater Čiksulub. To je prouzrokovalo veliko globalno pustošenje, i verovatno doprinelo izumiranju dinosaurusa. Ovaj događaj je označio kraj geološke ere krede i početak tercijara.
Od 4. do 10. veka Jukatan je bio centar najznačajnije srednjoameričke kulture, kulture Maja, koja je za sobom ostavila brojna arheološka nalazišta. Najpoznatija od njih su: Čičen Ica, Usmal, Tulum, Edzna i Tikal.
- Vidi još: Špansko osvajanje Jukatana
Evropljani su stigli u ovaj region u periodu 1517——1518. Prvi su do obala Jukatana stigli Fransisko Ernandez de Kordoba i Huan de Grihalva. Fransisko de Montiho je zauzeo Jukatan 1527. i postavio glavni grad u grad To (današnja Merida). Uprava je tokom kolonijalnog doba bila naizmenično u okviru Nove Španije (današnji Meksiko) i Gvatemale.
Dana 2. novembra 1821. Jukatan se priključio novoj državi Meksiko, kao savezna država Jukatan. Danas je ova teritorija podeljena na 3 savezne države: Jukatan, Kampeče i Kintana Ro.
Predsednik Meksika Santa Ana je pokušao da centralizuje meksičku državu, čemu se suprotstavila politička elita Jukatana. Godine 1841. proglašena je nezavisnost Republike Jukatana. Predsednik Santa Ana je blikirao svu trgovinu sa Jukatanom i 1843. poslao armiju na otcepljenu državu. Vojna intervencija nije uspela. Političari Jukatana su shvatali značaj ekonomskih veza sa Meksikom. Dogovor je postignut 1843. po kome je Jukatan vraćen u sastav Meksika, a predsednik Santa Ana je garantovao da će Jukatanu vratiti autonomna prava iz ustava iz 1825.
Već 1845. vlada Meksika je prestala da poštuje odredbe ovog ugovora. Prvog januara 1846. Jukatan je ponovo proglasio nezavisnost i neutralnost u aktuelnom ratu Meksika i SAD. Situacija se dodatno komplikovala izbijanjem Rata kasti (Guerra de Castas) 1847, između domorodaca Maja i viših klasa iz redova potomaka španskih doseljenika (kreola). Sve stanovništvo evropskog porekla je proterano 1848. u utvrđene gradove Kampeče i Merida. Vlada Jukatana je pokušala da sklopi ugovor sa stranim silama koje bi poslale vojnu pomoć za slamanje ustanka Maja. Na to je pristala vlada Meksika, pa se Jukatan opet pridružio meksičkoj federaciji avgusta 1848. Do 1850. stvorila se situacija gde su pobunjenici vladali na jugositoku, a vladine trupe na severozapadu.
U narednim decenijama nastavili su se veći i manji sukobi vlade i ustanika. Meksička armija je 1901. zauzela glavni grad pobunjenika Čan Santa Kruz. Neke grupe pobunjenika su pružle otpor sve do 1930-ih.
Zapadni deo države Jukatan je 1857. odvojen u novu državu Kampeče. Istočni deo države, Kintana Ro, je 1902. odvojen u teritoriju pod centralnom državnom upravom, a status savezne države je dobio 1974.
Španci nikada nisu uspeli da ostvare efiksanu kontrolu nad delom poluostrva koje danas pripada državi Belize. Englezi su ovde stvorili koloniju za eksploataciju drveta u kasnom 18. veku. U ranom 19. veku, naselje je dobilo ime Britanski Honduras, da bi 1871. postalo zvanična krunska kolonija. Belize je postao nezavistan 1981.
Gvatemala je 1840-ih poslala malu grupu vojnika u oblast Peten na jugu Jukatana. Meksiko i Jukatan su odlučili da ne osporavaju suverenitet Gvatemale nad ovim područjem.
Što se tiče privrede, ovo je oblast u kojoj je bio rasprostranjen uzgoj stoke, šumarstvo i proizvodnja prirodne gume i agave. Sedamdesetih godina 20. veka opada potreba za prirodnom gumom i agavom na svetskom tržištu zbog pojave sintetičkih materijala. Tada Jukatan okreće svoju ekonomiju turizmu. Po razvijenom turizmu naročito je poznat Kankun i njegova okolina.
Koordinate: 18° 50' 42" sgš, 89° 7' 32" zgd