Izbiračica
Ukoliko ste tražili film, vidite članak Izbiračica (film).Izbiračica, komedija Koste Trifkovića u tri čina. Ova komedija u svojoj strukturi ima elemente zapadnoevropske ironijske komedije. Ironijski tip komedije poštuje tri postulata. Pisac najpre prikazuje normalnu liniju života – miran i uobičajen život bez potresa, promena, sukoba. Ubrzo zatim, dolazi do iskakanja iz normalne linije života, odnosno dolazi do nekog nepredvidljivog događaja i do promena u ponašanju nekog od likova što za posledicu ima njegov sukob sa okolinom.
Treći element je povratak na stanje s početka komedije. U tako strukturiranoj komediji kao likovi pojavljuju se zabludela osoba – lik koji dolazi u sukob sa okolinom, iskače iz normalne linije života; varalica – lik koji se javlja u funkciji motivatora, pokretača radnje, osoba koja dovodi u zabludu glavnog junaka komedije; rezoner – lik koji zabludelu osobu vraća u realnost; a tu su i aktivni i pasivni pomagači koji podstiču zabludelu osobu u jednom ili drugom smeru. Prateći ove koordinate možemo zaključiti da Izbiračica predstavlja redukovani model zapadnoevropske ironijske komedije.
U središtu komičnog zapleta Izbiračice, nalazi se zabludela osoba, Malčika, razmažena, namćorasta devojka iz novosadske gradske porodice – pravi mali porodični tiranin. Trifkovićeva komedija ima i didaktičan karakter, po čemu je, takođe, bliska tipu ironijske komedije. Zabludela osoba dolazi do spoznaje svojih grešaka i poučava publiku da su one pogubne za ljude koji im robuju. Izbiračica ima zaplet urađen na principu ljubavnog mnogougla – tri devojke i tri mladića uzajamno se zaljubljuju i prose. Na kraju se sve zarvšava srećno i prosidbama, a ona koja je najviše birala morala je da prihvati onog koji joj je preostao.
U prvom činu pisac daje psihološki sklop zabludele osobe. Malčika se u kući i prema roditeljima ophodi kao mali tiranin. Ona je razmažena, stalno je nezadovoljna i teško joj je udovoljiti. Njeno ponašanje je rezultat pogrešnog vaspitanja i udovoljavanja svim njenim željama. Roditelji joj povlađuju i podržavaju njeno takvo ophođenje, te funkcionišu kao aktivni pomagači u održavanju Malčikinog ponašanja.
U prvom delu komedije Trifković uvodi i ostale likove bitne za ljubavni zaplet – Savetu Malčikinu nećaku koja živi u kući Malčikinih roditelja i svojevrsna je sobarica i spremačica u kući; Milicu, devojku iz novosadske građanske porodice koja nije tako razmažena i svojeglava kao Malčika. Tu su i udvarači, tri mladića – Štancika Lazić, sin bogatog trgovca, Branko, publicista i intelektualac i Tošica, kratkovid i šeprtlja. Koristeći ljubavni mnogougao, Trifković gradi zanimljiv i duhovit zaplet. Malčika je koketa i osvaja sve muškarce. Ona paralelno koketira sa svom trojicom dok su Saveta i Milica zaljubljene u Branka i Štanciku. U isto vreme Branko oseća naklonost prema Saveti, dok se Štanciki dopada Milica. Jedini koji je zaljubljen u Malčiku je Tošica koji je zbog svoje kratkovidosti predmet njenog ismevanja. Na tom nesporazumu je i izgrađen komični zaplet.
U drugom činu Kosta Trifković uvodi i novu temu, a to je problem socijalnog i ekonomskog opstanka novosadskih gradskih porodica koje žive raskošno, ali to njihova finansijska moć ne može da podnese. Kao imućni malograđani, Malčikini roditelji hteli bi da žive na visokoj nozi, da priređuju skupe zabave, da i oni budu hoh, nobl, a opet kao ćifte žale trošak. Sokolović se buni protiv sveta koji mu određuje kako će se ravnati u životu i u svojoj kući.
U drugom činu ljubavni zaplet dobija drugu dimenziju. Milica i Saveta poveravaju jedna drugoj svoje naklonosti prema Štanciki i Branku. Njihov razgovor slučajno čuje Tošica koji želi da tu srećnu okolnost iskoristi za pridobijanje Malčike. Time Tošica dobija funkciju spletkaroša koji dalje pokreće i usmerava komediografsku radnju. Svojim direktnim konkurentima kod Malčike, Štanciki i Branku saopštava da su u njih zaljubljene Milica i Saveta. Ovo će dovesti do novih komičnih situacija. Suprotno Tošičinim očekivanjima, Štancika i Branko tajno prose Malčiku. Ponašanje trojice mladoženja realizuje se paralelizmima koji svu trojicu čine smešnim.
Tošica je kao lik najčešći izvor komike u Izbiračici. Svojom nespretnošću on odudara od Malčikine precioznosti. Pisac se mestimično služio i komikom nižeg reda, približavajući se i lakrdiji: insistira na Tošičinoj kratkovidosti, dovodi ga u situaciju da pada usled toga, da se sudara sa Štancikom, da u igri zaloga promaši Malčiku, da prisluškuje tuđe razgovore. Nespretan, on je i kratkog vida i kratke pameti. Bukvalno rezonuje o svemu, ne shvata alegorije, svaki čas govori banalnosti, ponavlja iste reči.
U trećem činu, na večernjoj zabavi kod Timića, dolazi do raspleta tog ljubavnog kalambura. Saveta i Branko, na jednoj strani, Milica i Štancika na drugoj, poveravaju jedno drugome svoje emocije. Malčiki preostaje Tošica za koga pristaje da se uda da ne bi bila predmet ogovaranja. Predstava se završava didaktičnim obraćanjem publici da izbirač nađe - otirač.
- Vaso Milinčević, Kosta Trifković – Život i rad, Beograd, 1968.
- Vaso Milinčević, Scenski artizam Koste Trifkovića, Predgovor u knjizi Kosta Trifković, Komedije i dramoleti, Srpska književnost, Drama. knj.6. Nolit, 1987.
- Dušan Ivanić, Srpski realizam, Sveznanje Matice srpske, knjiga 5, Matica srpska, Novi Sad, 1996.
- Kosta Trifković, Komedije i dramoleti, Srpska književnost, Drama. knj.6. Nolit, 1987.