Interleukin 2
| edit |
Interleukin 2 (IL-2) je interleukin koga sekretuju limfociti (limfokin) i deluje pretežno kao faktor rasta T limfocita.[1] Aktiviše takođe i druge ćelije odbrambenog sistema. Prvobitni naziv mu je bio faktor rasta T limfocita, jer izaziva poliferaciju i diferencijaciju T limfocita uključenih u odbrambenu reakciju. Pošto deluje na same ćelije koje ga luče posedije autokrino dejstvo. Luče ga pretežno pomoćnički (CD4) T limfociti, delimično i citotoksični(CD8) T limfociti.[2][3]
Interleukin 2 ostvaruje dejstvo vezivanjem za ćelijske receptore. Receptore za ovaj interleukin poseduju T limfociti i u manjoj meri B limfociti i NK ćelije. IL-2 deluje pretežno na T limfocite, ali samo na one koji učestvuju u imunskom odgovoru tj. koje su aktivisane antigenom. Receptor za IL-2 izgrađen je iz 3 podjedinice: α, β i γ. Kod neaktivnih T limfocita je aktivnost α podjedinice niska, dok je kod aktivisanih posle kontakta sa antigenom aktivnost ove podjedinice veća, tako da ovi aktivisani limfociti mogu da reaguju na IL-2. Usled njegovog dejstva dolazi do proliferacije i diferencijacije ovih limfocita. Vezivanje IL-2 izazive veoma složene procese u limfocitima koje dovode do fosforilacije proteina koji prevode limfocite iz G1 u S fazu ćelijskog ciklusa tj. pokreću proces ćelijske deobe. Takođe smanjuje se i koncentracija faktora koji inhibišu ćelijski ciklus npr. p27, a povećava koncentracija faktora koji sprečavaju apoptozu i produžavaju preživljavanje limfocita npr. Bcl-2. Zapaženo je i da dugotrajna aktivacija T limfocita ovim faktorom rasta može imati i suprotan efekat, kada može dovesti do njihove programirane ćelijske smrti.
IL-2 deluje takođe na NK ćelije, koje aktiviše i na B limfocite, kod kojih povećava stvaranje antitela i deluje kao faktor rasta.
IL-2 podstiče i stvaranje drugih interleukina kao npr. interleukina 4 i interferona γ.
- Interleukin 2 se koristi u terapiji nekih tumora.
- Neki lekovi (npr. ciklosporin, sirolimus, takrolimus itd.) koji blokiraju stvaranje i i dejstvo ovog interleukina koriste se kao imunosupresivi.
- ↑ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4.
- ↑ Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 978-86-82477-65-5.
- ↑ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 978-86-82477-65-5.
