Ikar
Za ostala značenja, vidi Ikar (razvrstavanje).
Čarls Pol Landon, 1799
Ikar ili Ikarus (antgrč. Ίκαρος [Íkaros], лат. Icarus), je Dedalov sin, u grčkoj mitologiji. Sa ocem se spasao iz ropstva na Kritu, pomoću krila napravljenih od voska i perja.
Kada je Dedal završio sa izgradnjom lavirinta, Minos je, da bi ga sprečio da se istina o lavirintu proširi, zatvorio Dedala, a i kontrolisao je sve brodove i sve puteve. Da bi se oslobodio i napustio ostrvo, Dedal je odlučio da napravi krila sebi i svome mladom sinu Ikaru. Uvezao je pera zajedno, od najmanjeg do najvećeg, stvorivši tako veliku površinu. Veća pera je osigurao koncima, a manja voskom tako da su ona ličila na ptičija krila.
Kada je posao bio završen, Dedal je, na mestu mahao krilima i tako ih isprobavao, a zatim je krilima opremio i svog sina Ikara i naučio ga kako da leti. Kada su obojica bili spremni, Dedal je upozorio Ikara da ne leti ni previsoko, a ni nisko, jer, ako leti previsoko sunce će otopiti vosak, a ako leti prenisko, morska pena će natopiti krila i više neće moći nastaviti sa letom. I zatim su obojica poleteli.
Preleteli su preko ostrva Sam, Del i Lebint, a tada je Ikar počeo leteti sve više i više da bi dostigao do samih nebesa i dotakao ih. Sunce je, sve više i više, zagrevalo vosak, i on se počeo topiti sa krila, a pera su se na kraju razdvojila, a Ikar je pao u more i utopio se. Dedal je okrivljivao sebe i svoju veštinu za sinovljevu smrt, a mesto gde je Ikar pao i utopio se u more nazvao je Ikarijom.
Posle svega Dedal je stigao u Siciliju, gde mu je zaštitu pružio kralj Kokal. Na Siciliji je Dedal sagradio hram u čast boga Apolona, a krila je okačio kao žrtvu bogu.
- Vojteh Zamarovski, Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije, Zagreb 1985, str. 157.
Primordijalna božanstva
|