Hrom trioksid
Hrom trioksid | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 1333-82-0 | ||
PubChem[1][2] | 14915 | ||
ChemSpider[3] | 14212 | ||
UNII | 8LV49809UC | ||
UN broj | 1463 | ||
MeSH | |||
ChEBI | 48240 | ||
RTECS registarski broj toksičnosti | GB6650000 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | CrO3 | ||
Molarna masa | 99.994 g/mol | ||
Agregatno stanje | Tamnocrvena granularna supstanca | ||
Gustina | 2.70 g/cm3 (20 °C), osnovno | ||
Tačka topljenja |
197 °C | ||
Tačka ključanja |
251 °C, raspada se | ||
Rastvorljivost u vodi | 61.7 g/100 mL (0 °C) 63 g/100 mL (25 °C) 67 g/100 mL (100 °C) | ||
Rastvorljivost | rastvara se u sumpornoj i azotnoj kiselini | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 1194 | ||
EU-klasifikacija | Oksidant (O) Carc. Cat. 1 Muta. Cat. 2 Repr. Cat. 3 Veoma toksičan (T ) Opasan za životnu sredinu (N) | ||
EU-indeks | 024-001-00-0 | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53 | ||
S-oznake | S53, S45, S60, S61 | ||
LD50 | 80 mg/kg | ||
| |||
Infobox references |
Hrom-trioksid je oksid hroma hemijske formule CrO3, gde je oksidacioni broj hroma 3.
Može se dobiti reakcijom natrijum-hromata[4] ili kalijum-dihromata i sumporne kiseline[5]:
Ovo je čvrsta supstanca zatvorenocrvene boje, koja postoji u obliku prizmatičnih igličastih kristala. Na visokoj temperaturi prvo isparava, pa se topi na 190 °C, pri čemu se već delimično raspada. Pri većoj temperaturi se raspada na hromi-oksid i kiseonik[5]:
Slična reakcija se vrši i prilikom redukcije, jer je hrom-trioksid veoma jako oksidaciono sredstvo. Alkohol će se u dodiru sa ovim oksidom upaliti, hartija ugljenisati, a ugalj se oksidovati u ugljen-dioksid. U voda|vodi se rastvara lako, dajući najverovatnije polihromne kiseline.[5]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Particioni koeficijent[6] (ALogP) | -0,1 |
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | 0,3 |
Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 51,2 |
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ „Chromium Trioxide”. Chemicalland21.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ↑ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o.
- ↑ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.
- ↑ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.
- Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.