Hans Gude
Hans Gude | |
---|---|
norveški romantizam | |
Biografske informacije | |
Rođenje | Hans Fredrik Gude 13. 3. 1825. Christiania, Unija Švedske i Norveške[1] |
Smrt | 17. 8. 1903. (dob: 78) Berlin, Nemačko carstvo[2] |
Državljanstvo | norveško |
Profesionalne informacije | |
Obrazovanje | Johannes Flintoe[3][4] Andreas Achenbach[3][4] Johann Wilhelm Schirmer[3][4] |
Zanimanje | slikar |
Nagrade | |
Veliki krst sv. Olava (1894)[3] |
Hans Fredrik Gude (13. mart 1825[1] - 17. avgust 1903[2]) je bio norveški slikar nacionalnog romantizma i smatra se jednim od najboljih norveških pejsažista.[3]
Gudeovu karijeru nije obeležila revolucija i velike promene koje je donela već stabilan napredak koji sporo reaguje na trendove u umetničkom svetu.[3] Gudeovi rani radovi predstavljaju idilične norveške predele sa romantičnim a opet i realističnim pogledom na svoju zemlju.[3] Oko 1860. počinje da slika i morske predele i predmete.[4] U početku je imao problema sa crtanjem ljudskih figura tako da mu jeAdolf Tidemand pomagao pri izradi nekih dela.[3][5]
Gude je proveo 45 godina kao profesro umetnosti i kao takav imao značajnu ulogu u razvoju norveške umetnosti kroz tri generacije kojima je bio mentor.[3][4] Norveški studenti su ga cenili i išli gde god bi on predavao.
Gude je višestruko nagrađivan za svoj rad a bio je i počasni član nekoliko akademija umetnosti.[3][5][6][7] On je otac slikara Nils Gude.
Gude je rođen u Oslu 1825. godine kao sin sudije Ove Gudea i Marije Elizabet Brant.[1][3][4]
Svoju umetničku karijeru započinje privatnim časovima kod Johanes Flintoa, a od 1838. ide na njegove večernje časove u Kraljevskoj školi crtanja u Oslo.[3] na jesen 1841. Johan Sebastijan Velhaven je predložio da se mladi Gude pošalje u Dizeldorf na dalje usavršavanja u umetnosti.[3][4]
Na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu je sreo Johan Vilhelm Širmera — profesora slikanja predela — koji ga je savetovao da odustane od svojih ambicija da postane slikar i da se vrati redovnim studijama odk ne bude prekasno.[3] Akademija je odbila da ga primi ali je Gude privukao pažnju Andreas Ahenbaha koji mu je davao privatne časove.[3][4]
Gude je na jesen 1842. godine konačno primljen na Akademiju i tu se pridružio Širmerovom kursu slikanja pejsaža gde je jako brzo napredovao.[3][4] To je tada bio novouvedeni kurs 1839. godine, kao pandan u to vreme prestižnijem slikanju figura ljudskog tela. Na kraju prvog semestra, Gudeov performans je proglašen dobrim a on opisan kao talentovan.[3] da bi u studentskoj knjižici 1843/44 on bio jedni u klasi od 12 za koga je pisalo da je vrlo talentovan.[3]
Gude je bio na Akademiji do 1844, kada je otišao za Oslo.[1][4] 25. jula 1850. Gude je oženio Betsi Šarlot Julian Anker (1830–1912), ćerku generala Erika Ankera.[1]
Godine 1854. Gude je imenovan za profesora pejsažnog slikarstva na Akademiji i tako zamenio svog profesora.[3][4][8] Sa svojim 29 godina je postao najmlađi profesor na Akademiji.[3] Njegovo postavljanje je donekle bilo i politička odluka zbog konflikta koji je vladao među drugim kandidatima. Predavao je šest sati kurs, dva sata rada u kancelariji, bio mentor sa drugim profesorima ali i prisustvovao sastancima kolektiva.[3] 1857. Gude podnosi ostavku, navodeći privatne razloge i poljuljano zdravstveno stanje, iako u svojim memoarima kao razlog navodi suprotstavljenost dvoje učenika.[3] Njegova profesura je bila slabo plaćena i na dnu liste ostalih plata na Akademiji i Gude je bio jedan od nekoliko profesora kojima je povišica odbijena 1855.[3] Gude je bolje tretiran od strane Akademije kada je najavio ostavku i trebalo mu je celih pet godina da napusti Dizeldorf.[3] Nakon toga se preselio u Vels gde se posvetio slikanju.
U decembru 1863, Gude je dobio ponudu i prihvatio profesuru na Školi umetnosti u Baden u Karlsruhe, gde je opet nasledio svog profesora i napustio Vels.[3][4] Tu je nastavio da repordukuje pejsaže koje je posmatrao, stil koji je prenosio i na svoje studente.[3][4] Tu je proveo 6 godina dok se nije prebacio na Akademiju umetnosti u Berlin.[3] Penzionisao se 1901. godine.[3][4] Umro je u Berlinu dve godine kasnije.[2][3][4]
-
Landscape Study from Vågå, 1846
-
Tessefossen I Vaga I Middagsbelysning, 1848
-
Hardanger fjord
-
Under eketreet or Under the Oak (1858)
-
Spinnkusten längs Sörlandskusten (1872)
-
Hvile på stien or Resting on the path (1878)
-
Fisker fra Rügen, or Fishermen from Rügen, (1882).
-
Fishermen Hans Gude and Adolph Tidemand
-
Høifjell, 1857
-
Damer i solskinnet or Ladies in the sunshine (1883)
-
Kaien på Feste i nær Moss (1898)
- 1852 — Zlatna medalja u Berlinu[6]
- 1855 — Medalja, Pariz[6]
- 1860 — Zlatna medalja u Berlinu[6]
- 1861 — Medalja, Pariz[6]
- 1867 — Medalja, Pariz[6]
- 1873 — Zlatna medalja u Beču.
- 1880 — Clan Senata Berlinske akademije umetnosti[3]
- 1894 — Oreden Svetog Olava[3][5]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Haverkamp & Gude 1992: str. 59
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Haverkamp & Gude 1992: str. 60
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 Haverkamp National Romanticism to Realism
- ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 Minneapolis Institute of Arts Mirror of Nature
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 5,8 Waters & Hutton 1879: str. 317
- ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 Champlin & Perkins 1887: str. 183
- ↑ Walker 1877: str. 105
- ↑ Gunnarsson 1998. str. 105.
- Haverkamp, Frode; Gude, Hans Fredrik (1992) (Norwegian). Hans Gude. Oslo: Aschehoug. ISBN 82-03-17072-2. OCLC 29047091.
- Walker, Francis Amasa (1877), „588. Hans Gude, Norway.”, United States Centennial Commission: International Exhibition, 1876, XXVII, Philadelphia: J. B. Lippincott & Co., pp. 105, pristupljeno 9. 3. 2008
- Waters, Clara Erskine Clement; Hutton, Lawrence (1879), „Hans Frederic Gude”, Artists of the nineteenth century and their works: A handbook containing two thousand and fifty biographical sketches, 1, Bostom: Houghton, Osgood and company, pp. 317, pristupljeno 9. 3. 2008