Eson (mitologija)
Eson (starogrčki: Αἴσων) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Kreteja i Tire, te brat Feretov i Amitaonov.[1] Esonu je Polimela, Autolikova kći, rodila sinove Jasona i Promaha.[2] Prema drugim izvorima, Esonovu decu rodila je Alkimeda[3] ili Amfinoma.[4] Eson je imao i dva polubrata po majci, Neleja i Peliju, koje je Tiro rodila bogu Posejdonu.[5]
Pelija je, u svojoj žudnji za vlašću, želeo da vlada celom Tesalijom. Zbog toga je prognao Neleja i Fereta, a Esona je bacio u tamnicu u Jolku. Eson je sina Jasona poslao Hironu na staranje i odgoj.[1] U međuvremenu, Peliju je jedno proročanstvo opomenulo da se čuva čoveka s jednom sandalom.[6] Mnogo godina kasnije Jason se pojavio u Jolku obuven samo u jednu sandalu, jer je drugu izgubio dok je boginji Heri, prerušenoj u staricu, pomagao da pređe reku. Pelija je sumnjičavo upitao stranca šta bi on učinio kad bi se susreo s čovekom od koga mu preti propast, na šta je Jason odgovorio da bi ga poslao po zlatno runo. Pelija je prihvatio taj savet i poslao Jasona da iz Kolhide donese zlatno runo.[7] U Jasonovom odsustvu Pelija je hteo da ubije Eson, međutim ovaj je sam izvršio samoubistvo tako što je popio volovsku krv. Samoubistvo je izvršila i njegova supruga, a Pelija je usmrtio njihovog maloletnog sina Promaha.[8]
Prema Ovidiju, Eson je doživeo povratak Jasona i njegove neveste, Medeje, u Jolk. Ona je Esonu prerelaza grlo i stavila njegovo telo u jednu posudu, nakon čega je Eson oživeo, i to kao mladić. Medeja je tada rekla Pelijinim kćerima da može isto učiniti i za njihovog oca. Devojke su ocu prerezale vrat, ali je Medeja onda odbila da ga oživi i Pelija je ostao mrtav.[9]
- ↑ 1,0 1,1 Schmitz, Leonhard (1867), „Aeson”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 11.
- ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 47.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 50, 2.
- ↑ Hesiod, Katalog žena, fr. 30–33(a).
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Pelija
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 16.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 27.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VII, 297 sqq.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Aeson”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Eson (mitologija)