Društveni rast, razvoj i progres
Društveni rast, razvoj i progres su osobine društva.
Rast predstavlja uvećanje istog. Rast može biti povoljan i nepovoljan. Povoljan rast je npr. rast proizvodnje legalnih proizvoda, produktivnosti, rentabilnosti, ekonomičnosti, dok je nepovoljan rast npr. rast troškova, proizvodnje narkotika, proizvodnje škarta. Rast stanovništva u razvijenim zemljama je pozitivan rast zato što on dovodi do povećanja broja radno aktivnog stanovništva, a rast stanovništva u nerazvijenim zemljama dovodi do pada društvenog proizvoda, standarda, nezaposlenosti, nazadovanja, političke nestabilnosti.
Razvoj je stvaranje novog. Do razvoja može voditi rast (porast studenata je rast, zbog toga se stvaraju nove grupe tj. dolazi do razvoja fakulteta). Preduslov za razvoj je napredak nauke i tehnike, tehničke inovacije. Osnov za razvoj kulture je tradicija. Razvoj može da deluje i pozitivno i negativno. Pozitivano - razvoj nauke i tehnike kada se poboljšava ljudski život(medicina), a negativao - zagađenje životne sredine.
Progres je stvaranje novog koje doprinosi boljem čovekovom životu (pozitivne društvene promene). Politika, sloboda i sigurnost su važne za progres. Da bi društvo napredovalo tj. da bi došlo do progresa neophodno je da se ljudi aktivno bore za veća prava i slobodu. Pri tom moraju biti organizovani. Proges je proces, a ne stanje.
Kriterijumi za progres su:
1. Tehničko tehnološki razvoj - tehnika može da se primenjuje u humane i u nehumane svrhe. Npr. nuklaerna energija se može primenjivati za izradu nuklaernih bombi tj. za uništenje, a može se primenjivati i za grejanje, aparate za lečenje.
2. Ekonomski kriterijum - rast životnog standarda mora da bude rezultat porasta proizvodnje, produktivnoti, a ne rasta zaduženosti države.
3. Politički kriterijum - uže shvatanje politike je vršenje vlasti, a šire shvatanje politike je javna briga o opštim društvenim problemima i usmeravanje društvenog razvoja u pravcu proširenja ljudskih i gradjanskih prava. Politika može da se vodi u interesu gradjana i u interesu najbogatijih. Opšti društveni interes je da postoji neometano odvijanje procesa proizvodnje, a interes vladajuće klase je da država štiti njihovu privatnu svojinu.
4. Kulturni kriterijum - u kulturne kriterijume spadaju iskorenjenje nepismenosti i akumuliranje znanja i njegova primena.