Prijeđi na sadržaj

Cijanokobalamin

Izvor: Wikipedija
Cijanokobalamin
Identifikacija
CAS registarski broj 68-19-9 DaY
PubChem[1][2] 16212801
EINECS broj 200-680-0
DrugBank DB00115
ChEMBL[3] CHEMBL1200658 DaY
ATC code B03BA01,
V09XX01 (57Co)
V09XX02 (58Co)
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C63H88CoN14O14P
Molarna masa 1355,38 g/mol
Agregatno stanje Tamno crven čvrsta materija
Tačka topljenja

> 300 °C

Tačka ključanja

> 300 °C

Rastvorljivost u vodi Rastvara se
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS from Fisher Scientific
EU-klasifikacija Nije dostupan
NFPA 704
1
1
 
 
S-oznake S24/25
Tačka paljenja N/A

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Cijanokobalamin je najrasprostranjenija forma vitamina B12.[4] Vitamin B12 je generički naziv za sve provitamine vitamina B12. Telo može da konvertuje cijanokobalamin to bilo koju od aktivnih formi vitamina B12, npr. metilkobalamin.[5]

Hemijske osobine

[uredi | uredi kod]

Cijanokobalamin je najpoznatiji i najviše proizvođeni provitamin iz familije B12 vitamina (familije hemikalija koje funkcionišu kao B12 kad se unesu u telo). Cijanokobalamin je najstabilnija forma ovog vitamina na vazduhu. On se najlakše kristališe, i stoga se lako prečišćava nakon proizvodnje bakterijskom fermentacijom, ili sintezom in vitro. On se može dobiti u obliku tamnih crvenih kristala ili kao amorfni crveni prah. Cijanokobalamin je veoma higroskopan u svojoj anhidratnoj formi, i malo je rastvoran u vodi (1:80). Stabilan je pri kratkotrajnom autoklaviranju na 121 °C, ali je veoma nastablian pri izlaganju svetlosti.

Kod životinja se cijanidni ligand zamenjuje drugim grupama (adenozil, metil), koje su biološki aktivne. Preostali deo cijanokobalamina ostaje nepromenjen.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948863.  edit
  4. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  5. Victor Herbert (1988). „Vitamin B-12: plant sources, requirements, and assay”. American Journal of Clinical Nutrition 48 (3 Suppl): 852–8. PMID 3046314. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]