Braman
Ukoliko ste tražili naseljeno mesto u Francuskoj, vidite članak Braman (Francuska).Brahman (sanskrit: ब्रह्म bráhman, iz korena brh – bujati, rasti[1]) je hinduistički koncept sveobuhvatnog bitka, koji je osnova svih bića, tvari, vremena i prostora i svega postojećeg.
U vedanti, braman kao univerzalni princip sveobuhvatnosti je u korelaciji s atmanom, individualnim principom koji u njega uvire, i njegova je manifestacija. Budizam negira obe članice ovog odnosa, negira apsolut (braman) i negira pojedinačno sopstvo (atman).[1]
Princip brahmana ne treba brkati sa božanstvom Brahma u hinduizmu.
Koncepcija brahmana u upanišadama više je spekulativna nego religiozna, iako se ponekad o njemu govori ganuto, kao što pobožni čovek govori o bogu. Ipak, do njega ne dovodi vera, već ga treba saznati.[2]
Onog ko tako sazna 'ja sam brahman' i postane ta celina, ni sami bogovi ne mogu da spreče da to i ostane, jer on onda postaje i njihovo sopstvo. (Brhad Up. I, 4, 10).
Onaj ko je našao i ko se probudio u atmanu i ušao u to raznoliko boravište, taj je tvorac svega. Svet je njegov, svet je zaista njegov (Brhad Up. IV, 149, 113, 114).
Iz ovog saznanja ne potiče ni lično nadživljavanje ni nebesko blaženstvo, već jedino utapanje i gubljenje u tom jednom, svemu, u tom vrhovnom principu, iz koga sve zrači:
Onaj ko tako sazna 'ja sam brahman' postaje to sve (Brhad Up. 1 /4/ 10).
O toj opštoj duši, kao o 'gospodu', se govori u nekim upanišadama, na primer u Svetašvatari i Mundaki, s prizvukom koji priliči samo teističkoj konvenciji:[2]
Njega koji je najuzvišeniji moćni gospodar među gospodarima, najviše božanstvo među božanstvima, najviši upravljač među upravljačima, njega znamo kao obožavanog boga, gospodara sveta (Švet. Up. VI, 7).
On je tvorac. Svugde su mu oči, svugde usta, svugde ruke i noge. Podario je ljudima ruke, a pticama krila. On je tvorac zemlje i neba. On je jedno bez drugog (Švet. Up. III, 3).
Glavni atributi brahmana su večan, postojan, nepokolebljiv, samopostojeći, pun, nematerijalan, neograničen prostorom i vremenom, nezahvatljiv čulnom i razumskom spoznajom[3]. Svaki oblik zasebnog postojanja je identičan s njim, iz njega potiče i njemu se vraća.
Budući sveprožimajući, braman nije ograničen prostorom; budući večan, nije ograničen vremenom, a budući po prirodi sve, nije ograničen ni jednim objektom. Stoga je braman beskonačan u sva tri pogleda. Braman koji je biće (sat), svest (ćit) i blaženstvo (ananda) jeste stvarnost. Onaj ko zna bramana tako sam postaje braman. Braman je nerođen. Stoga se on ne rađa ponovo.
– Šri Vidjaranja[4]
Brahman se kao krajnja stvarnost ne sme brkati s posebnim bićima, jer je, budući sveobuhvatan, daleko više od bilo koje ograničene manifestacije. Stoga, nije čudo što se brahman ponekad poistovećuje s nebićem.[5]
Ko shvati „punoću“ i nepokolebljivost „brahmana“, uživaće puno i nepokolebljivo blagostanje (Ćhandogja-upanišad, III, 12, 9). „Patnja je sve što je različito od tog brahmana“ (id. III, 5).
U hinduizmu se prosvetljenima smatraju oni koji uviđaju da je braman identičan s atmanom (individualnim sopstvom).
- ↑ 1,0 1,1 Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
- ↑ 2,0 2,1 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (str. 223-229), NOLIT, Beograd, 1982.
- ↑ Brahman, Filozofijski rečnik, Matica hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ Panćadaši-Vedanta u petnaest knjiga, pp. 63, 65.
- ↑ Biće i nebiće, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.