Ataman
Ataman (ukr. отаман, rus. атаман) je titula lidera kod stepskih naroda. Najviše se je koristio kod Kozaka i hajdamaka. Položaj višeg ranga je hetman. Titula je imala veliko značenje za vreme vojnog pohoda, za vreme mira se titula manje koristila.
Za naziv reči ataman postoji nekoliko verzija.
- reč ataman izlazi iz turske reči ata-man ("otac od konjanika")[1][2]
- reč izlazi iz nemačkog kapetana (nem. Hauptmann), koji se je s maloruske stepe preselio preko Poljaka. Atamane su bili vođe (starešine) krimskih hrišćana, koji su se preselili u Malorusiju[3]
- izlazi iz nemačkih slova harter Mann ("tvrd čovjek")
.jpg)
Atamani su bili izabrani od Sabora (Rada) ili je, za vreme vojnog pohoda, bio naznačen (tada su ga zvali Naznačen ataman). U kozačkom hetmanatu vođe koji nisu bili Kozaci (artiljerija) su takođe bili nazvani atamanima. Za administrativne svrhe imali su gradskog atamana. Kasnije se je taj tip administracije preselio, od Zaporoških Kozaka i Donskih Kozaka, još kod Kubanskih Kozaka.
Bilo je nekoliko vrsta atamana:
- ukr. Військовий отаман, glavni oficir Zaporoške Seče
- ukr. Похідний отаман, ataman vojnog pohoda
- ukr. Кошовий отаман, Koševi ataman
- ukr. Сотенний отаман soteni ataman ili ukr. городовий отаман), gradski ataman (upotreba od 17. veka)
- ukr. Сільський отаман, administrativni rang atamana (17—18. vek)
- ukr. Станичний отаман, stanični ataman, vođa manjeg teritorialnog rejona
- ukr. Хутірський отаман, hutirski ataman, vođa manjeg teritorialnog rejona
- ↑ The Cossacks: a super-ethnos in Russia's ribs", The Economist, December 21, 1996
- ↑ Cossack Ataman
- ↑ Анцупов Иван Антонович. Казачество российское между Бугом и Дунаем: исторический очерк. — Кишинев, 2000. — 290 (285) с. —. . ISBN 9975-9561-2-2. pp.
- Атаман // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947 (ru)