Aldosteron

Aldosteron
	11β,21-Dihydroxy-3,20-dioxopregn-4-en-18-al
Identifikacija
CAS registarski broj	52-39-1
PubChem	5839
ChemSpider	5633
UNII	4964P6T9RB
KEGG	C01780
MeSH	Aldosterone
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(CO)[C@@H]4[C@@]3(C=O)C[C@H](O)[C@@H]2[C@@]1(/C(=C\C(=O)CC1)CC[C@H]2[C@@H]3CC4)C
InChI
	InChI=1S/C21H28O5/c1-20-7-6-13(24)8-12(20)2-3-14-15-4-5-16(18(26)10-22)21(15,11-23)9-17(25)19(14)20/h8,11,14-17,19,22,25H,2-7,9-10H2,1H3/t14-,15-,16 ,17-,19 ,20-,21 /m0/s1 ; Kod: PQSUYGKTWSAVDQ-ZVIOFETBSA-N InChI=1/C21H28O5/c1-20-7-6-13(24)8-12(20)2-3-14-15-4-5-16(18(26)10-22)21(15,11-23)9-17(25)19(14)20/h8,11,14-17,19,22,25H,2-7,9-10H2,1H3/t14-,15-,16 ,17-,19 ,20-,21 /m0/s1; Kod: PQSUYGKTWSAVDQ-ZVIOFETBBV
Svojstva
Molekulska formula	C21H28O5
Molarna masa	360.44 g mol−1
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Aldosteron je hormon koji povišava reapsorpciju jona natrijuma i vode, i sekreciju jona kalijuma u sistemu kanala za prikupljanje i distalnim zavijenim kanalićima bubrežne funkcionalne jedinice, nefrona.^[5] To povišava volumen krvi i, stoga, povišava krvni pritisak. Lekovi koji ometaju lučenje ili delovanje aldosterona se koriste kao antihipertenzivi. Jedan primer je spironolakton, koji snižava krvni pritisak blokiranjem receptora aldosterona. Aldosteron je deo renin-angiotenzinskog sistema.^[6]

Aldosteron je žuti Steroidni hormon (mineralokortikoidne familije) proizveden u spoljašnjoj sekciji (zona glomerulosa) adrenalnog korteksa u nadbubrežnoj žlezdi. Njegova aktivnost je umanjena kod obolelih od Adisonove bolesti i povišena kod Konovog sindroma.

Aldosteron su izolovali Simpson i Tait 1953.^[7]

Sinteza

Kortikosteroidi se sintetišu iz holesterola u adrenalnom korteksu. Većina steroidogenih reakcija je katalisana enzimima citohrom P450 familije. Oni su locirani unutar mitohondrija i zahtevaju adrenodoksin kao kofaktor (izuzev 21-hidroksilaze i 17α-hidroksilaze).

Aldosteron i kortikosteron dele prvi deo njihovog biosintetičkog puta. Drugi deo je posredovan bilo aldosteron sintazom (za aldosteron) ili hidroksilazom (za kortikosteron). Ti enzimi su skoro identični (oni dele 11β-hidroksilacione i 18-hidroksilacione funkcije). Aldosteronska sintaza takođe ima sposobnost izvođenja 18-oksidacije. Aldosteronska sintaza je nađena unutar zone glomerulosa na spoljašnjoj ivici adrenalnog korteksa. 11β-hidroksilaza je nađena u zonama fasciculata i reticularis.

Povezano

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ GENEST J (August 1955). „Aldosterone: a review”. Canadian Medical Association Journal 73 (3): 221–3. PMC 1826059. PMID 13240591. Pristupljeno 2011-04-08.
↑ Struthers AD, MacDonald TM (March 2004). „Review of aldosterone- and angiotensin II-induced target organ damage and prevention”. Cardiovascular Research 61 (4): 663–70. DOI:10.1016/j.cardiores.2003.11.037. PMID 14985063. Pristupljeno 2011-04-08.
↑ Williams JS, Williams GH (June 2003). „50th anniversary of aldosterone”. J Clin Endocrinol Metab. 88 (6): 2364–72. DOI:10.1210/jc.2003-030490. PMID 12788829. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-10. Pristupljeno 2014-04-12.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

Dejstvo aldosterona u bubrezima

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[pmid13240591-5] GENEST J (August 1955). „Aldosterone: a review”. Canadian Medical Association Journal 73 (3): 221–3. PMC 1826059. PMID 13240591. Pristupljeno 2011-04-08.

[pmid14985063-6] Struthers AD, MacDonald TM (March 2004). „Review of aldosterone- and angiotensin II-induced target organ damage and prevention”. Cardiovascular Research 61 (4): 663–70. DOI:10.1016/j.cardiores.2003.11.037. PMID 14985063. Pristupljeno 2011-04-08.

[7] Williams JS, Williams GH (June 2003). „50th anniversary of aldosterone”. J Clin Endocrinol Metab. 88 (6): 2364–72. DOI:10.1210/jc.2003-030490. PMID 12788829. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-10. Pristupljeno 2014-04-12.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]