Adrenalin
| |||
| |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| (R)-4-(1-hidroksi- 2-(metilamino)etil)benzen-1,2-diol | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 51-43-4 | ||
| ATC kod | A01AD01 B02BC09 C01CA24 R01AA14 R03AA01 S01EA01 | ||
| PubChem[1][2] | 838 | ||
| DrugBank | DB00668 | ||
| ChemSpider[3] | 5611 | ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C9H13NO3 | ||
| Mol. masa | 183.204 g/mol | ||
| |||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Bioraspoloživost | nije bioraspoloživ (oralno) | ||
| Metabolizam | adrenergična sinapsa (MAO i COMT) | ||
| Poluvreme eliminacije | 2 minuta | ||
| Izlučivanje | Urin | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | A(AU) C(US) | ||
| Pravni status | Samo na recept (S4) (AU) POM (UK) ? (SAD) | ||
| Način primene | IV, IM, endotrahealno, IC | ||
Adrenalin ili epinefrin je hemijska supstanca koja se proizvodi u organizmu. Najveći deo adrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon.[4][5] Samo ime adrenalin (lat. ad renes=na bubregu) ili epinefrin (grč. epi- nephros=na bubregu) ukazuje na poreklo ovog hormona. U centralnom nervnom sistemu neki neuroni oslobađaju adrenalin kao neurotransmiter.
- Najveći deo adrenalina potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. One sekretuju adrenalin u krv i putem krvi adrenalin dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
- Neke nervne ćelije smeštene u produženoj moždini u oblasti rostralne-ventro-lateralne produžene moždine (RVLPM) (prednje-trbušno-bočnog dela produžene moždine) sekretuju adrenalin na svojim nervni završecima. Ovi neuroni učestvuju u baroreceptorkom refleksu. Baroreceptori su specijalne senzorne ćelije koje se nalaze u zidu velikih arterija: aorte u aortnom luku (lat. arcus aortae) i karotidanim arterijama (lat. arteria carotis comunis). Imaju ulogu u regulaciji krvnog pritiska.
- Adrenalin zajedno sa noradrenalinom pripada simpatičkom nervnom sistemu.
Adrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde.[6][7] Putem krvi dolazi do gotovo svih organa gde izaziva sledeće promene (u zagradi su navedeni glavni receptori preko kojih se postiže dejstvo):
- ubrzanje rada srca (β1)
- povećanje snage srca (β1)
- suženje krvnih sudova (vazokonstrikcija) (α1) perifernog tkiva, ali proširenje (vazodilatacija) krvnih sudova srca, mozga, nekih mišića (β2) i još nekih bitnih organa.
- širenje bronhija (bronhodilatacija) (ß2)
- stvaranje toplote (ß2)
- razgradnja glikogena i povećanje koncentracije glukoze u krvi (ß2)
- razgradnja masnog tkiva i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi (ß1)
- proširenje zenica (midrijaza)...
Adrenalin priprema organizam za borbu ili beg.
Adrenalin zajedno sa dopaminom i noradrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin, još jedan od neurotransmitera. Na kraju se dodaje metil grupa preko enzima feniletanolamin-N-metiltransferaza i iz noradrenalina nastaje adrenalin.
Adrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.
Adrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Adrenalin se vezije i za α i za β receptore podjednakim afinitetom (možda ipak za β receptore nešto jače), dok se neurotransmiter noradrenalin vezuje nešto jače za α receptore. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.
Svi receptori su povezani sa G proteinom.
α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.
α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.
ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...
Adrenalin je vrlo kratko aktivan, a zatim se inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Prizvodi inaktivacije su metanefrin, hemovanilinska kiselina i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.
Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamin i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engl. flush) i povraćanja.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
- ↑ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
