Brendan Behan
Brendan Behan (Brendan Bian), rođen 9.2.1923. u Dablinu, Irska; umro 20.3. 1964. u Dablinu. Irski dramski i prozni pisac, pesnik i pobunjenik.
Bian potiče iz severnog dela Dablina – dakle iz siromašnog kraja – iz ugledne molerske porodice. Familija mu je bila poznata po obrazovanju, uprkos niskom socijalnom statusu, kao i po revolucionarnim aktivnostima. Bianov otac, kao i stričevi i ujaci, uzeli su učešćaa u Uskršnjem ustanku u Dablinu 1916. godine. Peadar Kearney, Brendanov ujak, autor je irske himne, a Kathleen Behan, Brendanova majka, bila je prijateljica Majkla Kolinsa.
Sam Bian pridružio se udruzenju Fianna Éireann – nesto kao podmladak IRA-e - sa četrnaest godina. Sa šesnaest godina (1939) uhapšen je u Liverpulu sa punim koferom eksploziva za IRA-u. Posle kraćeg boravka u zatvoru, Bian je konačno izveden pred sud, gde je, u skladu sa praksom IRA-e, odbio da prepozna sud kao legitiman. Zbog maloletnosti, osuđen je na tri godine popravnog doma tipa Borstal. O svom boravku u popravnom domu, Bian pise u svojoj prvoj autobiografskoj knjizi ’’Borstal Boy’’.
Po izlasku iz popravnog doma, Bian se vratio u Irsku. Uskoro potom učestvovao je u memorijalnoj povorci posvećenoj žrtvama irsko-engleskog sukoba na groblju Glasnevin kod Dablina. Policija je pratila povorku s namerom da uhapsi neke od vođa IRA-e, međutim Bian je zgrabio pistolj od jednog od njih i pripucao na policiju. Potom se dao u bekstvo, ali je kasnije uhvaćen i osuđen na četrnaest godina zatvora. Prvo je držan u zatvoru Mountjoy u Dablinu, a potom u logoru Curragh. Četiri godine kasnije doneta je odluka o amnestiji i svi zatvorenici uhapšeni zbog IRA aktivnosti pušteni su na slobodu, pa s njima i Bian.
Bian je radio kao moler kad je morao, povremeno pisao za novine, a koliko god vremena je mogao provodio je u Parizu. Tokom svog drugog boravka u Parizu, izdržavao se tako što je radio kao makro i pisao pornografiju za neki američki časopis.
Bian je već tada imao ozbiljnih problema sa alkoholizmom, a situacija će postajati sve gora.
Kada se jednom prilikom vratio u Dablin, Bian je, na poziv prijatelja, pomogao da se jedan drugi prijatelj, takođe IRA aktivista, oslobodi iz zatvora. Kasnije su ga zbog toga uhapsili, ali su ga ubrzo i pustili.
Pedesetih godina, Bian je postao poznat širom Evrope, uglavnom po svojim dramama. Međutim, slava mu je teško padala, i pio je sve više. Pred kraj života više nije uspevao da piše, već je diktirao svojoj saradnici, koja ga je snimala na magnetofon.
Većina ljudi koji su pisali o Bianu slažu se da je on bio fascinantna ličnost – nepredvidiv, nagao, glasan, neizmerno zabavan. Pored svojih dela, poznat je po tome što je pevao dobro (i stalno), prekidao sopstvene drame u pozorištu u Londonu, i što se, između ostalog, jako pijan pojavio na intervjuu na BBC-ju.
Brendan Bian umro je od alkoholizma i verovatno dijabetesa 20.3.1964, u četrdeset prvoj godini života. Sahranjen je na groblju Glasnevin.
Bianova najpoznatija drama, koja mu je i donela slavu, jeste The Quare Fellow (1954). Radnja se odvija u zatvoru Mountjoy, i zasnovana je na ličnom iskustvu. Drama je bila revolucionarna i donekle kontroverzna iz više razloga. Kao prvo, upravo u to doba vodila se kampanja protiv smrtne kazne vešanjem, a vešanje je upravo centralni motiv Bianove drame. Kao drugo, javnost u Irskoj bila je šokirana Bianovim polu-ozbiljnim, donekle burlesknim i blago ciničnim prikazom života u zatvoru.
Radnja drame smeštena je u 24 sata do izvršenja smrtne kazne. Osuđenik se ni u jednom trenutku ne pojavljuje na sceni, ali on je uprkos tome glavni lik drame jer se sve vrti oko njega; on i očekivanje njegove smrti glavni su pokretač drame. Drama prikazuje život u zatvoru i rastuću tenziju među zatvorenicima i čuvarima podjednako, u očekivanju vešanja.
Tek posle izvođenja u Londonu, 1956. godine, drama The Quare Fellow postala je poznata širom Evrope – izvođena je u Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj, staroj Jugoslaviji itd.
Druga značajna Bianova drama je An Giall (1957), napisana na gelskom. Kasnije ju je Bian preveo na engleski pod nazivom The Hostage. Radnja drame je sledeća: članovi IRA-e uzeli su jednog engleskog vojnika za taoca i sada ga čuvaju u javnoj kući da bi sprečili pogubljenje jednog od svojih ljudi. Pristup je sličan kao i u prethodnoj drami: tema je ozbiljna ali se obrađuje na ironičan, burleskni i tragikomičan način.
Poezija koju je Bian pisao pretežno je na gelskom. Najpoznatija pesma na engleskom mu je verovatno The Auld Triangle iz drame The Quare Fellow – sada je pevaju The Pogues, kao i drugi bendovi. Brendanu Bianu se ponekad pogresno pripisuje autorstvo nacionalističke pesme 'Black and Tans', koju je napisao njegov brat, Dominic Behan.
Što se proze tiče, Bian je napisao nekoliko kratkih priča, dva putopisa (Brendan Behan’s Island o Irskoj i Brendan Behan’s New York), kao i dve autobiografske knjige: Borstal Boy i Confessions of an Irish Rebel.
U knjizi Borstal Boy (1958) Bian piše o vremenu od svog prvog hapšenja pa do izlaska iz Borstal institucije. Knjiga je puna anegdota, proza je asocijativna, pitka i duhovita. Ton knjige je delimično ironičan a delimično nostalgičan. U knjizi Confessions of an Irish Rebel (1965) ima manje nostalgije i više cinizma. Ona govoro o periodu posle Borstala, ali pre nego što je Biam postao slavan i završava se sa 1954-om godinom. Knjiga je izdata posthumno, i Bian je veći deo nje diktirao u magnetofon, tako da povremeno deluje nedovoljno povezano – ali je još pitkija i vrcavija od knjige Borstal Boy.
- The Quare Fellow (1954)
- An Giall (1958), The Hostage (1958)
- Richard's Cork Leg
- Moving Out
- A Garden Party
- The Big House
- Borstal Boy (1958)
- Brendan Behan's Island (1962)
- Hold Your Hour and Have Another (1963) (zbirka kolumni)
- Brendan Behan's New York (1964)
- Confessions of an Irish Rebel (1965)
- Behan, Brendan. 1990. Borstal Boy. Arrow Books. London.
- Behan, Brendan. 1991. Confessions of an Irish Rebel. Arrow Books. London.
- Harrington, John P (ed.). 1991. Modern Irish Drama. W. W. Norton Company. London.
- Biography and selected bibliography Arhivirano 2008-05-06 na Wayback Machine-u Capturef June 1, 2005.
- The Brendan Behan Worship Page Arhivirano 2006-07-14 na Wayback Machine-u
- Brendan Behan na sajtu IMDb
