Invazija Turske na Kipar

Datum	20. jul – 18. avgust 1974.
Lokacija	Kipar
Ishod	Turska pobeda Pad vojne hunte u Grčkoj; Proglašenje nezavisnosti Turske Republike Severni Kipar;

Invazija Turske na Kipar
	Segment Kiparskog konflikta
	; Podela Kipra
Datum	20. jul – 18. avgust 1974.
Lokacija	Kipar
Ishod	Turska pobeda Pad vojne hunte u Grčkoj; Proglašenje nezavisnosti Turske Republike Severni Kipar;
Sukobljene strane
Turska; • Kiparski Turci; • Turski pokret otpora (TMT)	Kipar ; Grčka; • EOAK-B paramilitarna organizacija Kiparskih Grka
Snage
40.000 vojnika; 150-180 tenkova	Kipar:; 12.000 vojnika; Grčka:; 2.000 vojnika
Žrtve i gubici
568 poginulih; 2.000 ranjenih}; Ukupno 3.500 žrtava	Kiparski i Grčki: 4.500–6.000 poginulih i ranjenih ; 2.000–3.000 nestalih

Invazija Turske na Kipar, pokrenuta 20. 7. 1974, bio je turski vojni odgovor na državni udar na Kipru 1974. u kom je zbačen kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III, a na vlast postavljen Nikos Sampson. Državni udar na Kipru naredila je vojna hunta u Grčkoj, a izvršila ga Kiparska nacionalna garda. Turska je upotrebila taj državni udar kao razlog za invaziju i okupaciju velikog dela ostrva.

U julu 1974. turske snage su napale i zauzele 3% ostrva, pre prekida vatre. U međuvremenu je vojna hunta u Grčkoj oborena i zamenjena demokratskom vladom. U avgustu 1974. Turska je nastavila napredovati osvajajući približno 40% ostrva. Linija razdvajanja nakon primirja avgusta 1974. postala je tampon zona Ujedinjenih nacija na Kipru i obično se naziva Zelenom linijom.

Više od četvrtine stanovništva Kipra proterano je iz okupiranog severnog dela ostrva, gde su Grci činili otprilike 80% stanovništva. Posle godinu dana približno 60.000 kiparskih Turaka pobeglo je s juga na sever ostrva. Turska invazija okončala se podelom Kipra duž Zelene linije koja i danas deli Kipar. Turska Republika Severni Kipar proglasila je 1983. nezavisnost, ali njenu nezavisnost priznaje jedino Turska.

Reference

↑ Juliet Pearse, "Troubled Northern Cyprus fights to keep afloat" in Cyprus. Grapheio Typou kai Plērophoriōn, Cyprus. Grapheion Dēmosiōn Plērophoriōn, Foreign Press on Cyprus,　Public Information Office, 1979, pp. 15.
↑ Weatherby 2000: str. 285
↑ Keser, Ulvi (2006). Turkish-Greek Hurricane on Cyprus (1940 – 1950 – 1960 – 1970), 528. sayfa, Publisher: Boğaziçi Yayınları, ISBN 975-451-220-5.
↑ Η Μάχη της Κύπρου, Γεώργιος Σέργης, Εκδόσεις Αφοι Βλάσση, Αθήνα 1999, page 260 (el)
↑ ΕΛ.ΔΥ.Κ '74 - Χρονικό Μαχών
↑ Çakmak 2008: str. 688
↑ Keefe 1980: str. 222
↑ Jentleson & Paterson 1997: str. 222

Literatura

Foreign Press on Cyprus. Public Information Office. 1979.
Keefe (1980). Cyprus, a country study. Foreign Area Studies, American University. Pristupljeno 5. 12. 2012.
Jentleson, Bruce W.; Paterson, Thomas G. (1997). Encyclopedia of US foreign relations. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511059-3.
Çakmak, Haydar (2008). Türk dış politikası, 1919-2008. Platin. ISBN 978-9944-137-25-6.
Weatherby, Joseph (2000). The Other World: Issues and Politics of the Developing World. Longman. ISBN 978-0-8013-3266-1.

[1] Juliet Pearse, "Troubled Northern Cyprus fights to keep afloat" in Cyprus. Grapheio Typou kai Plērophoriōn, Cyprus. Grapheion Dēmosiōn Plērophoriōn, Foreign Press on Cyprus,　Public Information Office, 1979, pp. 15.

[FOOTNOTEWeatherby2000285-2] Weatherby 2000: str. 285

[ulvikeser453-3] Keser, Ulvi (2006). Turkish-Greek Hurricane on Cyprus (1940 – 1950 – 1960 – 1970), 528. sayfa, Publisher: Boğaziçi Yayınları, ISBN 975-451-220-5.

[4] Η Μάχη της Κύπρου, Γεώργιος Σέργης, Εκδόσεις Αφοι Βλάσση, Αθήνα 1999, page 260 (el)

[5] ΕΛ.ΔΥ.Κ '74 - Χρονικό Μαχών

[FOOTNOTEÇakmak2008688-6] Çakmak 2008: str. 688

[FOOTNOTEKeefe1980222-7] Keefe 1980: str. 222

[FOOTNOTEJentlesonPaterson1997222-8] Jentleson & Paterson 1997: str. 222

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]