Radagajst

Radagajst (lat: Radagaisus, pogubljen 406. godine) je bio kralj jedne od gotskih skupina koji je krajem 405. izveo neuspešni pohod na Italiju.

Giorgio Vasari, Defeat of Radagasio below Fiesole, 1563-1565

Po savremenicima događaja, poput Avgustina, Orosija i Olimpijodora iz Tebe, Radagajst je bio kralj Gota (rex Gothorum). Za razliku od gotskih poglavara poput Fritigerna ili Alariha, Radagajst je bio poznat kao pristalica tradicionalne gotske vere i često je prinosio žrtve bogovima.

Tokom 405. Radagajst je u krajevima severno od Dunava okupio šarenoliku varvarsku vojsku čija je brojnost impresionirala savremenike. Po Orosiju, koga su docnije sledili Marcelin Komes i Jordanes, Radagajst je predvodio oko 200 000 ratnika, a Zosim je oko 500. godine zabeležio brojku od 400 000 ratnika. Ukratko, ovakve procene su preuveličane ali svedoče da je Radagajstova varvarska vojska bila neubičajno brojna.

Krajem 405. godine Radagajst je upao u rimsku Italiju gde mu je pružen zanemarljiv otpor. Varvarin je zatim podelio svoju vojsku na tri dela i opseo je Firencu. Grad je već bio pred predajom kada mu je u pomoć pritekao Stilihon, vrhovni zapovednik zapadnorimske vojske. Stilihon je predvodeći odrede koje su pored Rimljana činili i Uldinovi Huni i Skiri razbio opsadu Firence i naterao Radagajsta na povlačenje. Kod Fiesole, nekih 8 kilometara severoistočno od Firence, rimska vojska je najposle opkolila varvare. Kada je ponestalo hrane i vode, Radagajst je napustio svoje ljude i pokušao da nađe spas u bekstvu, ali su ga Rimljani zarobili i javno pogubili pred gradskim kapijama Firence 23. avgusta 406. godine.

Radagajstova epizoda je bila višestruko značajna u svetlu slabljenja Zapadnog rimskog carstva početkom 5. veka. Prvo, gotski vladar je okupio i poveo dotada najveću vojsku na Italiju i ugrozio je gotovo direktno i sam Rim. Drugo, najezda Radagajstovih ratnika odbijena je uz pomoć drugih varvarskih poglavara i plemena čime je jasno istaknuta rimska vojna slabost. Najzad, Stilihon je radi odbrane Italije povukao dobar deo rimske vojske sa Rajne i iz Britanije, tako da je rimska Britanija izgubljena 407. godine, dok su u toku zime Vandali, Alani, Svevi i Burgundi prešli zaleđenu Rajnu i počeli trajno da se naseljavaju unutar rimskih granica. Pobeda nad Radagajstom bila je ujedno i poslednja u impresivnom nizu pobeda rimskog vojskovođe Stilihona koji je zbog svog vandalskog porekla svrgnut i smaknut u leto 408. godine.

Literatura

• The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1980, str. 934.