Pedro de Alvarado
Pedro de Alvarado (Badajoz, oko 1485. - kod Guadalajare, 1591.) bio je poznati španjolski konkvistador, koji je tokom 16. vijeka pomogao Španjolskoj da zauzme Meksiko i Centralnu Ameriku.[1]
| Pedro de Alvarado | |
|---|---|
.jpg) Portret Pedra de Alvarada | |
| Rođenje | oko 1485. Badajoz |
| Smrt | 1541. kod ili u? Guadalajari |
| Nacionalnost | Španjolac |
| Zanimanje | vojnik |
| Poznat/a po | konkvistador |
Historija
urediAlvarado se 1510. otisnuo do Santo Dominga, pa je 1518. komandant na jednom od brodova Juana de Grijalbe koji je poslan sa Kube da istraži poluotok Yucatán. Nakon povratka na Kubu u februaru 1519. pridružio se vojsci Hernána Cortésa koja je trebala zauzeti Meksiko.[1]
Pedro je 1520. postavljen za komandanta zauzetog Tenochtitlána (današnji Ciudad de Mexico) kad se Cortés zaputio na obalu da dočeka rivalsku španjolsku vojsku. Kada su se Asteci okupili na trgu da proslave svoj praznik Tōxcatl, Alvarado se uplašio te mase, i pomislio da bi to moglo prerasti u pobunu, pa je naredio svojim ljudima da udare prvi.[1]
Njegovi vojnici pobili su oko 200 astečkih poglavica, Asteci su zauzvrat opkolili njegove vojnike. Cortés koji se vratio i saznao za bunu, naredio je hitno povlaćenje iz Tenochtitlána još u toku noći. Tako su u noći 30. juna 1520., poznatoj kao tužna noć (noche triste) Cortes i njegovi ljudi pokušali tiho napustiti grad, ali su to primjetili Asteci, pa je izbila žestoka bitka. Alvarado, koji je zapovjedao odstupnicom jedva je izvukao živu glavu, zahvaljujući spektakularnom skoku preko kanala. Španjolci su ponovno zauzeli Tenochtitlán -1521., a već iduće - 1522. Pedro de Alvarado je postavljen za prvog gradonačelnika (bio je i sudija).[1]
Alvarado je 1523. zauzeo zemlje Quicha i Kakčikela u Gvatemali, a godinu dana kasnije - 1524. osnovao Santiago de los Caballeros de Guatemala (današnja Antigua Guatemala). Taj grad postao je prva prijestolnica Generalne kapetanije Gvatemala, a kasnije i većeg dijela Centralne Amerike. U njemu je stolovao Alvarado kao guverner te kolonije od 1527.do 31.[1]
Alvarado je 1534. poveo ekspediciju (bez povelje) u Quito, ali je već 1535. odustao od te avanture i prodao svoje brodove i municiju Diegu de Almagru, jednom od kapetana Francisca Pizzara. Nakon tog se vratio u Gvatemalu i 1537. otplovio za Španjolsku, gdje je na dvoru potvrđen njegov guvernerski položaj u Gvatemali za narednih sedam godina, a dobio je i povelju za istraživanje Meksika.[1]
U Honduras se vratio - 1539., i iste godine umro dok je pokušavao ugušiti indijanski ustanak u centralnom Meksiku.[1]
