Camille Pissarro

Camille Pissarro
Camille Pissarro
impresionizam - postimpresionizam
	Autoportret iz 1873.
Biografske informacije
Rođenje	10. srpnja 1830.; Charlotte Amalie, Danski Djevičanski otoci (danas Američki)
Smrt	13. studenog 1903.; Pariz, Francuska
Opus
Polje	slikarstvo - crtež
Praksa	Pariz, Bruxelles
Znamenita djela
	Montmartre bulevar; Côte des Bœufs; Berba žita kod Éragnya
Influencija
	Od Gustave Courbet, Camille Corot i Claude Monet;
	Na Georges Seurat;

Kamij Pisaro (fr. Camille Pissarro; 10. jul 1830 — 13. novembar 1903) je bio francuski impresionista. Rođen na Antilima, jedan je od učesnika prve izložbe impresionista u Parizu 1874. U kasnoj fazi opredelio se za poentilizam Seraa i Sinjaka.

Život i delo

Detinjstvo

Kamij Pisaro rodio se 1830. godine na ostrvu u Karipskom moru. Njegova porodica je imala jednu galanterijsku prodavnicu i živela je na gornjem spratu u prostranom apartmanu sa pogledom na glavnu ulicu. U malom pristanišnom gradu Šarlote Amelije bilo je jako uzbudljivo i tu su dolazili brodovi koji su donosili robu. Grad je imao status „slobodnog pristaništa“ i u njega su ulazili brodovi koji su saobraćali i prevozili robu izmađu Amerike, Evrope i Afrike. Sa svojom porodicom Kamij je govorio francuski dok je sa domorodim crnačkim stanovništvom govorio španski ili engleski.

Škola u pariskom internatu i početak umetnosti

Sa dvanaest godina roditelji su ga poslali u internatsku školu u Pariz. Direktor škole je zapazio talenat mladog Kamija i savetovao mu je da u tropskim krajevima gde je živeo slika palme i Kamij kada je otišao kući poslušao je njegov savet. Tako on kada se 1874. godine vratio kući na ostrvo sve svoje slobodno vreme koristi za slikanje ne sam palmi već i drugog egzotičnog bilja kao i događaja iz života oko njega. Svugde sa sobom nosi svoj blok za skiciranje i u ovim crtežima nalazimo njegovu narav iskrenog i jednostavnog posmatrača. U pristaništu slika brodove koji dolaze i život oko njih. Kako nije našao na razumevanje kod svojih roditelja za svoj interes on odlučuje da pobegne od kuće.

Beg od kuće i put za Veneciju

Kamij je sa svoje 23 godine osetio prvi put slast slobode koju je neočekivano stekao. On pravi celo vreme skice, slika akvarelom, pravi crteže u olovci i tušu i svoja dela podpisuje na španskom jeziku sa Pizzarro.

1852. godine su se njegovi roditelji pomirili sa njegovim ambicijama, on se vraća kući da bi otputovao na studije umetnosti u Pariz.

Studije u Parizu

Na predavanjima akademskih učitelja Pisaro nije nalazio inspiraciju i interesovao se za umetničke pravce koji nisu bili primani od strabe široke javnosti. U njihovim delima je počeo da nalazi sličnosti sa svojim ubeđenjima i načinom posmatranja. On je svaku stranu predložka verno beležio i interesovao se za svetlo i svetlosne uslove i shvatao ga je kao neodeljiv deo predmeta koji osvetljava.

Tvrda kritika

Većina stručnjaka nije razumevala značaj ovog doba i promena koja su ova dela delila i razdvajala od klasike- zastupnici ov „stare škole“ slikarstva i slikarskih tehnika su novi način slikanja smatrali greškama od strane slikara.

Nalaženje vlastitog stila je za mladog slikara bilo jako složeno. Nagla promena je nastala kada je susreo Kloda Monea i Pola Sezana i zahvaljujući njima nalazi mnoga poznanstva koja su u njegovo delo uneli nove podsticaje i novi izgled.

Pisarov najveći obožavatelj

Nekoliko godina pošto je Kamij došao u Pariz, njegovi roditelji su ostavili radnju na upravljanje upravniku i nastanili se u Parizu. Oni su iznajmili služavku po imenu Julija Velaj, koja je postala najveći obožavalac Kamijevih dela i njegova celoživotna saputnica i imali su šestoro dece.

Težnja za nezevisnošću

Oneraspoloženi sa oštrom kritikom oficijalnih izložbi 1874. godine Pisaro i Mone organizovali su nezavisne izložbe na kojima su kasnije učestvovali mnogi avangardni umetnici Renoar, Sisle, Dega, Sezan i drugi. Prve izložbe su se susreli sa oštrim kritikama i prvi put je uveden pojam „impresionizma“ kao uvredljivi naziv za sliku a zatim i pravac čiji pripadnici su se teško doživeli priznanja za njihovog života. Pisaro se obreo u središtu impresionističkog pokreta. Na sedmoj izložbi impresionista, 1882. godine, Pisaro je izložio niz slika sa temom seljaka, koje su izazvale oduševljenje kod kritičara i pisca J. K. Uismansa. I Dega je bio zadivljen Pisaroovim seljacima.

Eksperimenti

Kamij Pisaro je eksperimantisao sa teorijom svetla i studirao je uticaj svetla, klime i godišnjih doba, donosio nove tehnike u umetnosti. Svoja saznanja je spojio u novi stil koji je ostao kao samostalan stil u impresionizmu. Bio je jako priznat i kao učitelj i postao je središte grupe slikara Renoara, Monea, Degaa, kao i Sezana koji su ga respektovali i cenili njegovo slikarstvo i obraćali mu se kada bi tražili izvor za inspiraciju.

Slava na kraju života

U 74. godini konačno je doživeo uvažavanja koje ga je celoga života izbegavalo i njegove slike se prodaju na aukcijama po većim cenama, a nova generacija ga voli i prihvata. On nikada nije izgubio sposobnost da zadrži oduševljenje i ljubav prema prirodi, kao i sposobnost da zahvati život na platnu sa jasnoćom i nezaboravnom ljubkošću.

Aktivni i produktivni slikar je umro od sepse 1903. godine u Le Havru u Francuskoj.