Johann Gutenberg
Johann Gutenberg, isto tako poznat kao Johannes Gensfleisch zur Laden zur Guttenberg (1398 - 3.2. 1468.) je njemački metalac i izumitelj, poznat po tome što je prvi štampao knjige uz pomoć pomičnih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane riječi i brži protok znanja u renesansnoj Evropi.
| Johannes Gutenberg | |
 Johannes Gensfleisch zum Gutenberg | |
| Rođenje | oko 1400. Majnc, Sveto Rimsko Carstvo |
|---|---|
| Smrt | 03. II. 1468. (oko 68 god.) Majnc, Sveto Rimsko Carstvo |
| Polje | štamparstvo, tipografija, graviranje |
| Poznat po | izumu štamparske mašine |
Gutenberg je bio prvi Evropljanin koji koristiti štampanje pokretnim tipkama, oko 1439, a globalni pronalazač štamparske prese. Među njegovim mnogim doprinosima za štampu su: pronalazak procesa za masovnu proizvodnju pokretnog tipa, korišćenje mastila na bazi nafte i korišćenje drvene štamparske prese slične poljoprivrednoj prese na zavrtanj iz tog perioda. Njegov zaista epohalan izum je kombinacija ovih elemenata u praktičan sistem koji je omogućio masovnu proizvodnju štampanih knjiga i bio je ekonomski održiv za štampače i čitalaca podjednako. Za Gutenbergov metod za izradu tipki se tradicionalno smatra da su uključili vrstu metalne legure i kalupa za livenje tipki.
Upotreba pokretnih tipki je označena kao poboljšanje naspram rukom radjenih dela, što je postojeći metod proizvodnje knjiga u Evropi. Gutenbergove štamparske tehnologije proširile su se ubrzo širom Evrope, a kasnije i sveta.Njegov glavni posao, Gutenbergova Biblija (takođe poznat kao 42-linijska Biblije), bila je istaknuta za svoje visoke estetske i tehničke kvalitete.
Gutenberg je rođen u nemačkom gradu Majncu, kao najmlađi sin trgovca više klase Friele Gensfleisch Zur Laden i njegove druge supruge Else Virich, koja je bila ćerka vlasnika radnje. Prema nekim izvorima Friele je bio zlatar za episkopa u Majncu, ali je najverovatnije bio uključen u trgovinu tkaninom. Gutenbergova godina rođenja se ne zna tačno, ali je najverovatnije oko 1398.god.
Istoričar Hajnrih Vallau kaže: "Njegovo prezime je izvedeno iz kuće u kojoj je živeo njegov otac i njegovi predci sa očeve strane "zu Laden, zu Gutenberg". Kuća Gansfleisch bila je jedna od vlastelinskih porodica grada, vraćajući se na poreklo još iz trinaestog veka. Aristokrate u Majncu su često nazivani po kućama koje poseduju. Oko 1427.god. je prvi put dokumentovano ime zu Gutenberg, dato po porodičnoj kući u Majncu.
1411.god. bio je ustanak u Majncu protiv aristokrata, pa je više od stotinu porodica bilo primorano da napuste grad. Kao rezultat toga, smatra se da su se Gutembergovi preselili u Eltville na Rajni (Alta Vila), gde je njegova majka imala nasleđeno imanje. Prema istoričaru Hajnrih Vallau: "Sve što se zna o njegovom detinjstvu je da on nije bio u Majncu 1430.god. Pretpostavlja se da je emigrirao, iz političkih razloga, u Strassburg (Strazbur), gde je porodica verovatno imala veze.." Pretpostavlja se da je studirao na Univerzitetu u Erfurtu, gde je zapis iz 1419.god o studentu po imenu Johannes de Alta Villa.
Ništa više nije poznato o životu Gutenberga za narednih petnaest godina, ali je nađeno pismo koje pisao on u martu 1434.god. i ono ukazuje na to da je živeo u Strassburgu, gde je imao neke rođake sa majčine strane. Takođe se smatra da je bio član zlatara koji sarađuju sa Strassburgškom milicijom. U 1437, postoje dokazi da je on bio bogat trgovac obrađenih dragulja, ali gde je stekao to znanje je nepoznato. U 1436/37.god. njegovo ime takođe se pojavljuje u sudu u vezi sa slomljenim obećanjem braka sa ženom iz Strassburga, Ennelin. Nema dokaza o tome da se brak sklopio. Posle smrti svoga oca u 1419.god. pominje se u zaostavštini.
Štamparska presa
uredi
Oko 1439.god. Gutenberg je bio uključen u finansijsku nesreću prodajom poliranog metalnog ogledala (za koje se verovalo da hvata sveto svetlo iz verskih relikvija) hodočasnicima koji su išli u Ahen. Iste godine grad je planirao da napravi izložbu svoje kolekcije moštiju cara Karla Velikog, ali događaj je odložen za godinu dana i kapital, već potrošen, ne može biti otplaćen. Kada pitanje zadovoljavanja investitora došlo, Gutenberg je obećao da će sa njima da podeli "tajnu". To je, široko spekulišući, tajna o ideji štampanja sa pokretnim tipkama. Legenda kaže da mu je ideja došla "kao zrak svetlosti"..
Najmanje do 1444.god. on je živeo u Strassburgu, najverovatnije u Sent Arbogast predgrađu. Bilo je to u Strassburgu u 1440.god. kada je Gutenberg usavršio i otkrio tajnu štampanja na osnovu svojih istraživanja. Nije jasno za koji posao je bio angažovan, ili da li je neka od prvih proba štampanjem sa pokretnim tipkama možda tamo sprovođena. Nakon toga u zapisniku postoji jaz od četiri godine. Godine 1448.god. vratio se u Majnc, gde je uzeo zajam od zeta Arnolda Gelthusa, navodno za štampariju. Gutenberg je možda upoznat sa štampanjem, a tvrdi se da je radio na bakrorezima sa umetnikom poznatim kao "gospodar karti".
Do 1450.god. štamparija je bila u funkciji, a nemačka pesma je bila štampana, verovatno prva stvar koja se tamo štampala. Gutenberg je uspeo da ubedi bogatog zajmodavaca Johana Fusta za kredit od 800 guldera. Petar Schoffer, koji je postao Fustov zet, takođe se pridružio preduzeću. Schoffer je radio kao književnik u Parizu i veruje se da je projektovao neke od prvih slovnih oblika.
Gutenbergova radionica je bila postavljena u Hof Humbrechtu, imovine dalekih rođaka. Nije jasno kada Gutenbergov projekat Biblije zamišljen, ali za to je pozajmio drugih 800 guldena od Fust i rad započeo 1452.god. U isto vreme, štamparija je štampala i druge unosne tekstove (najverovatnije latinsku gramatiku). Postoje i spekulacije da je možda bilo dve prese, jedna za usputne tekstove i jedna za Bibliju. Jedan od najvećih profita štamparskog preduzeća je štampa na hiljade indulgencija za crkvu, dokumentovano od 1454/55.
U 1455.god. Gutenberg je objavio svoju 42-linijsku Bibliju, poznatiju kao Gutenbergova Biblija. Oko 180 ih je bilo štampano, najviše na papiru, a neki i na vellumu.
Sudski spor
urediNegde u 1455.god. bio je spor između Gutenberga i Fusta, gde je Fust tražio natrag svoj novac optužujući Gutenberga za zloupotrebu sredstava. U međuvremenu troškovi projekta Biblije su se razvili i Gutenbergov dug sada premašuje 2.000 guldena. Fust ga je tužio na nadbiskupskom sudu. U novembru 1455.god. pravni dokument evidentira da je postojalo partnerstvo za "Projekat knjiga", a to su sredstva za koja Fust tvrdi da je Gutenberg koristio u druge svrhe. Sud je odlučio u korist Fusta, dajući mu kontrolu nad radionicom za štampanje Biblija i polovine svih štampanih Biblija.
Time je Gutenberg momentalno bankrotirao. Ali izgleda je zadržao (ili ponovo pokrenuo) malu stampariju, i učestvovao u štampanju Biblije u gradu Bamberg, u Nemačkoj oko 1459.god. Ali pošto knjige koje je on štampao ne nose njegovo ime ili datum, teško je biti siguran, iako postoji znatna količina naučne literature na ovu temu. Takođe postoji mogućnost da je veliki Katolički rečnik (300 primeraka 754 stranica), koji je štampan u Majncu u 1460.god., štampan baš u njegovoj radionici.
U međuvremenu, Fust-Schoffer prodavnica je prva u Evropi u kojoj se javlja knjiga sa imenom štampača i datum, "Mainz Psalter" avgusta 1457.god. I dok ponosno proglašavaju mehanički proces proizvodnje, nigde ne pominju Gutenberga.
