Dimetiltriptamin
N,N-Dimetiltriptamin (DMT) je prirodno psihodelično jedinjenje iz triptaminske familije. DMT je nađen ne samo u više biljaka,[8] nego i u tragovima kod ljudi i drugih sisara, gde je originalno izveden iz esencijalne aminokiseline triptofana. Njega proizvodi enzim INMT tokom normalnog metabolizma.[9] Njegova prirodna funkcija još uvek nije poznata. Strukturno, DMT je analogan sa neurotransmiterom serotoninom (5-HT), hormonom melatoninom, i drugim psihodeličnim triptaminima, kao što su 5-MeO-DMT, bufotenin, i psilocin (aktivni metabolit psilocibina).
(IUPAC) ime | |||
---|---|---|---|
2-(1H-indol-3-yl)-N,N-dimethylethanamine | |||
Klinički podaci | |||
Identifikatori | |||
CAS broj | 61-50-7 | ||
ATC kod | nije dodeljen | ||
PubChem[1][2] | 6089 | ||
ChemSpider[3] | 5864 | ||
KEGG[4] | C08302 | ||
ChEMBL[5] | CHEMBL12420 | ||
Hemijski podaci | |||
Formula | C12H16N2 | ||
Mol. masa | 188.269 g/mol | ||
SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
| |||
Fizički podaci | |||
Gustina | 1.099 g/ml g/cm³ | ||
Tačka topljenja | 40–59 °C (104–138 °F) | ||
Tačka ključanja | 160 °C (320 °F) @ 0.6 Tor[6], kao i 80 - 135 °C @ 0.03 Tor[7] | ||
Farmakoinformacioni podaci | |||
Trudnoća | ? | ||
Pravni status | Zabranjena supstanca (S9) (AU) Schedule III (CA) CD Lic (UK) Schedule I (SAD) | ||
Način primene | Oralno (sa MAOI), insuflacijom, rektalno, putem dima (ili pare), IM, IV |
DMT se koristi kao psihodelična droga u mnogim kulturama, urođeničkim i modernim, bilo kao ekstrakt ili u sintetičkom obliku.[10] Kad se DMT udiše ili konzumira, u zavisnosti od doze, njegovi subjektivni efekti se kreću u opsegu od kratkotrajnih blagih psihedeličnih stanja do moćnih impresivnih iskustva, koja obuhvataju totalni gubitak veze sa realnošću, što može da bude izuzetno ekstremno.[11] DMT je takođe primarna psihoaktivna materija u ajavaska, napitku Amazonskih indijanaca koji se koristi za proročke i medicinske svrhe. Farmakološki, ajavaska kombinuje DMT sa MAOI, enzimskim inhibitorom koji omogućava oralnu aktivnost DMT-a.[12]
Literatura
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948863.
- ↑ Häfelinger G., Nimtz M., Horstmann V., Benz T. (1999). „Untersuchungen zur Trifluoracetylierung der Methylderivate von Tryptamin und Serotonin mit verschiedenen Derivatisierungsreagentien: Synthesen, Spektroskopie sowie analytische Trennungen mittels Kapillar-GC” [Trifluoracetylation of methylated derivatives of tryptamine and serotonin by different reagents: synthesis, spectroscopic characterizations, and separations by capillary-gas-chromatography]. Zeitschrift für Naturforschung - Section B Journal of Chemical Sciences 54 (3): 397–414. ISBN 0932-0776.
- ↑ Corothie E, Nakano T, E. Corothie, T. Nakano (1969). „Constituents of the bark of Virola sebifera”. Planta Medica 17 (2): 184–188. DOI:10.1055/s-0028-1099844. PMID 5792479.
- ↑ Ott, Jonathan (1994). Ayahuasca Analogues: Pangæan Entheogens. Kennewick, WA: Natural Products. str. 81–83. ISBN 978-0961423452.
- ↑ Barker S.A., Monti J.A., Christian S.T. (1981). „N, N-dimethyltryptamine: an endogenous hallucinogen”. International Review of Neurobiology 22: 83–110. DOI:10.1016/S0074-7742(08)60291-3. PMID 6792104.
- ↑ Salak, Kira. „Hell and back”. National Geographic Adventure.
- ↑ „Erowid DMT (Dimethyltryptamine) Vault”. Pristupljeno 6. 5. 2011.
- ↑ McKenna D.J., Towers G.H.N., Abbott F. (April 1984). „Monoamine oxidase inhibitors in South American hallucinogenic plants: tryptamine and β-carboline constituents of ayahuasca” (PDF). Journal of Ethnopharmacology 10 (2): 195–223. DOI:10.1016/0378-8741(84)95003-5. PMID 6587171.[mrtav link]