Wikipedija

5-HT1A receptor

edit

5-HT1A receptor je tip 5-HT receptora za koji se vezuje endogeni neurotransmiter serotonin (5-hidroksitriptamin, 5-HT). On je G protein-spregnuti receptor (GPCR) koji je spregnut sa Gi/Go i posreduje inhibitornu neurotransmisiju. Akronim HTR1A označava humani gen koji kodira ovaj receptor.[1][2]

5-hidroksitriptaminski (serotoninski) receptor 1A
Identifikatori
SimboliHTR1A; 5-HT1A; 5HT1a; ADRB2RL1; ADRBRL1
Vanjski IDOMIM: 109760 MGI: 96273 HomoloGene: 20148 IUPHAR: 5-HT1A GeneCards: HTR1A Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez335015550
EnsemblENSG00000178394ENSMUSG00000021721
UniProtP08908Q8BGS4
RefSeq (mRNA)NM_000524NM_008308
RefSeq (protein)NP_000515NP_032334
Lokacija (UCSC)Chr 5:
63.29 - 63.29 Mb		Chr 13:
106.56 - 106.57 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Distribucija

uredi

5-HT1A receptor najšire rasprostranjen od svih 5-HT receptora. U centralnom nervnom sistemu, 5-HT1A receptori se nalaze u cerebralnom kortesu, hipokampusu, septumu, amigdali, i rafovom jezgru u visokim koncentracijama, dok su u manjim količinama takođe prisutni u bazalnoj gangliji i talamusu.[3][4][5]

Funkcija

uredi

Neuromodulacija

uredi

5-HT1A receptorski agonisti snižavaju krvni pritisak i brzinu srca centralnim mehanizmom, indukcijom periferne vazodilaticije, i stimulacijom vagus nerva.[6] Ti efekti su rezultat aktivacije 5-HT1A receptora u rostralnoj ventrolateralnoj meduli.[6] Simpatolitički antihipertenzivni lek urapidil je antagonist α1-adrenergičkog receptora i agonist α2-adrenergičkog receptora, kao i agonist 5-HT1A receptora. Poznato je da ova zadnja osobina doprinosi njegovim sveukupnom terapeutskom dejstvu.[7][8] Vazodilatacija krvnih sudova kože centralnom 5-HT1A aktivacijom povećava toplotnu disipaciju sa organizma u okolnu sredinu, posledica čega je sniženje telesne temperature.[9][10]

Aktivacija centralnih 5-HT1A receptora inicira oslobađanje ili inhibiciju norepinefrina u zavisnosti od vrste, verovatno iz locus coeruleus regiona, što zatim dovodi do redukcije ili povišenja neuronskog tona sfinkter mišića zenice modulacijom postsinaptičkih α2-adrenergički receptora unutar Edinger-Vestfalnog jezgra, što dovodi do dilatacije zenica kod glodara, i kontrakcije zenica kod primata uključujući ljude.[11][12][13]

Agonisti 5-HT1A receptora kao što su buspiron[14] i flesinoksan[15] su delotvorni u olakšavanju anksioznosti[16] i depresije.[17] Buspiron i tandospiron su trenutno odobreni za te indikacije u mnogim zemljama. Drugi, poput gepirona,[18] flesinoksana,[19] flibanserina,[20] i PRX-00023[21] su takođe bili ispitivani, mada još uvek nisu potpuno razvijeni i odobreni. Neki od atipičnih antipsihotika kao što je aripiprazol[22] su takođe parcijalni agonisti 5-HT1A receptora i ponekad se koriste u niskim dozama kao zamena za standardne antidepresive kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI).[23]

Endokrinologija

uredi

Aktivacija 5-HT1A receptora indukuje sekreciju raznih hormona među kojima su kortizol, kortikosteron, adrenokortikotropni hormon (ACTH), oksitocin, prolaktin, hormon rasta, i β-endorfin.[24][25][26][27] Ovaj receptor ne utiče na sekreciju vazopresina ili renina, za razliku od 5-HT2 receptora.[24][28] Postoje indikacije da otpuštanje oksitocina doprinosi prosocijalnim, antiagresivnim i anksiolitičkim svojstvima primećenim nakon aktivacije receptora.[28] Moguće je da sekrecija β-endorfina doprinosi antidepresivnim, anksiolitičkim, i analgetskim efektima.

Ligandi

uredi

Distribucija 5-HT1A receptora u ljudskom mozgu može biti snimljena pozitronskom emisionom tomografijom koristeći radioligand [11C]WAY-100,635.[29] Na primer, u jednoj studiji je utvrđeno povećano 5-HT1A vezivanje kod tipa 2 dijabetesa.[30] Jedna druga PET studija je utvrdila negativnu korelaciju između stepena 5-HT1A vezivanja u rafijevom jezgru, hipokampusu i neokorteksu, i samo-prijavljene tendencije doživljavanja duhovnih iskustava.[31] Kad je obeležen sa tricijumom, WAY-100,635 može takođe da se koristi u autoradiografiji.[32]

Agonisti

uredi

Antagonisti

uredi

Genetika

uredi

5-HT1A receptor je kodiran HTR1A genom. Postoji više humanih polimorfizama vezanih za ovaj gen. Jedan pregled iz 2007. navodi 27 jednonukleotidnih polimorfizama (SNP).[33] Najviše istraženi su C-1019G (rs6295), C-1018G,[34] Ile28Val (rs1799921), Arg219Leu (rs1800044), i Gly22Ser (rs1799920).[33] Neki od preostalih SNP-ova su Pro16Leu, Gly272Asp, i sinonimni polimorfizam G294A (rs6294). Varijante ovog gena su bile studirane u vezi sa psihijatrijskim poremećajima, ali definitivni rezultati nisu dobijeni.[33]

Interakcije

uredi

Za 5-HT1A receptor je pokazano da interaguje sa moždanim neurotrofnim faktorom (BDNF), koji učestvuje u regulaciji raspoloženja i anksioznosti.[35][36] Pokazano je da ostvaruje interakcije sa sfingozin-1-fosfatnim receptorom 1 (S1PR1).[37]

Povezano

uredi

Literatura

uredi
  1. ↑ Gilliam TC, Freimer NB, Kaufmann CA, Powchik PP, Bassett AS, Bengtsson U, Wasmuth JJ (November 1989). „Deletion mapping of DNA markers to a region of chromosome 5 that cosegregates with schizophrenia”. Genomics 5 (4): 940–4. DOI:10.1016/0888-7543(89)90138-9. PMID 2591972. 
  2. ↑ „Entrez Gene: HTR1A 5-hydroxytryptamine (serotonin) receptor 1A”. 
  3. ↑ Ito H, Halldin C, Farde L. (1999). „Localization of 5-HT1A receptors in the living human brain using [carbonyl-11CWAY-100635: PET with anatomic standardization technique.”]. J Nucl Med. 40 (1): 102–9. PMID 9935065. 
  4. ↑ Glennon RA, Dukat M, Westkaemper RB (1. 1. 2000.). „Serotonin Receptor Subtypes and Ligands”. American College of Neurophyscopharmacology. Pristupljeno 11. 4. 2008. 
  5. ↑ de Almeida J, Mengod G. (2008). „Serotonin 1A receptors in human and monkey prefrontal cortex are mainly expressed in pyramidal neurons and in a GABAergic interneuron subpopulation: implications for schizophrenia and its treatment.”. J Neurochem. 107 (2): 488–496. DOI:10.1111/j.1471-4159.2008.05649.x. PMID 18761712. 
  6. ↑ 6,0 6,1 Dabiré H. (1991). „Central 5-hydroxytryptamine (5-HT) receptors in blood pressure regulation.”. Therapie. 46 (6): 421–9. PMID 1819150. 
  7. ↑ Ramage AG (April 1991). „The mechanism of the sympathoinhibitory action of urapidil: role of 5-HT1A receptors”. Br. J. Pharmacol. 102 (4): 998–1002. PMC 1917978. PMID 1855130. 
  8. ↑ Kolassa N, Beller KD, Sanders KH. (1989). „Involvement of brain 5-HT1A receptors in the hypotensive response to urapidil.”. Am J Cardiol. 64 (7): 7D–10D. DOI:10.1016/0002-9149(89)90688-7. PMID 2569265. 
  9. ↑ Ootsuka Y, Blessing WW. (2006). „Activation of 5-HT1A receptors in rostral medullary raphé inhibits cutaneous vasoconstriction elicited by cold exposure in rabbits.”. Brain Res. 1073-1074: 252–61. DOI:10.1016/j.brainres.2005.12.031. PMID 16455061. 
  10. ↑ Rusyniak DE, Zaretskaia MV, Zaretsky DV, DiMicco JA. (2007). „3,4-Methylenedioxymethamphetamine- and 8-hydroxy-2-di-n-propylamino-tetralin-induced hypothermia: role and location of 5-hydroxytryptamine 1A receptors.”. J Pharmacol Exp Ther. 323 (2): 477–487. DOI:10.1124/jpet.107.126169. PMID 17702902. 
  11. ↑ Yu Y, Ramage AG, Koss MC. (2004). „Pharmacological studies of 8-OH-DPAT-induced pupillary dilation in anesthetized rats.”. Eur J Pharmacol. 489 (3): 207–213. DOI:10.1016/j.ejphar.2004.03.007. PMID 15087245. 
  12. ↑ Prow MR, Martin KF, Heal DJ (1996). „8-OH-DPAT-induced mydriasis in mice: a pharmacological characterisation”. Eur J Pharmacol. 317 (1): 21–8. DOI:10.1016/S0014-2999(96)00693-0. PMID 8982715. 
  13. ↑ Fanciullacci M, Sicuteri R, Alessandri M, Geppetti P (March 1995). „Buspirone, but not sumatriptan, induces miosis in humans: relevance for a serotoninergic pupil control”. Clinical Pharmacology and Therapeutics 57 (3): 349–55. DOI:10.1016/0009-9236(95)90161-2. PMID 7697953. 
  14. ↑ Cohn, JB; Rickels K (1989). „A pooled, double-blind comparison of the effects of buspirone, diazepam and placebo in women with chronic anxiety”. Curr Med Res Opin. 11 (5): 304–320. DOI:10.1185/03007998909115213. PMID 2649317. 
  15. ↑ Cryan JF, Redmond AM, Kelly JP, Leonard BE. (1997). „The effects of the 5-HT1A agonist flesinoxan, in three paradigms for assessing antidepressant potential in the rat.”. Eur Neuropsychopharmacol. 7 (2): 109–114. DOI:10.1016/S0924-977X(96)00391-4. PMID 9169298. 
  16. ↑ Parks CL, Robinson PS, Sibille E, Shenk T, Toth M (1998). „Increased anxiety of mice lacking the serotonin1A receptor”. Proc Natl Acad Sci U S A. 195 (18): 10734–9. DOI:10.1073/pnas.95.18.10734. PMC 27964. PMID 9724773. 
  17. ↑ Kennett GA, Dourish CT, Curzon G (1987). „Antidepressant-like action of 5-HT1A agonists and conventional antidepressants in an animal model of depression”. Eur J Pharmacol. 134 (3): 265–74. DOI:10.1016/0014-2999(87)90357-8. PMID 2883013. 
  18. ↑ Keller MB, Ruwe FJ, Janssens CJ, Sitsen JM, Jokinen R, Janczewski J (February 2005). „Relapse prevention with gepirone ER in outpatients with major depression”. Journal of Clinical Psychopharmacology 25 (1): 79–84. DOI:10.1097/01.jcp.0000150221.53877.d9. PMID 15643103. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-05. Pristupljeno 2014-05-01. 
  19. ↑ Cryan JF, Redmond AM, Kelly JP, Leonard BE (May 1997). „The effects of the 5-HT1A agonist flesinoxan, in three paradigms for assessing antidepressant potential in the rat”. European Neuropsychopharmacology : the Journal of the European College of Neuropsychopharmacology 7 (2): 109–14. DOI:10.1016/S0924-977X(96)00391-4. PMID 9169298. 
  20. ↑ Invernizzi RW, Sacchetti G, Parini S, Acconcia S, Samanin R (August 2003). „Flibanserin, a potential antidepressant drug, lowers 5-HT and raises dopamine and noradrenaline in the rat prefrontal cortex dialysate: role of 5-HT(1A) receptors.”. Br J Pharmacol. 139 (7): 1281–8. DOI:10.1038/sj.bjp.0705341. PMC 1573953. PMID 12890707. 
  21. ↑ de Paulis T. (2007). „Drug evaluation: PRX-00023, a selective 5-HT1A receptor agonist for depression.”. Curr Opin Investig Drugs. 8 (1): 78–86. PMID 17263189. 
  22. ↑ Stark, AD et al. (2007). „Interaction of the novel antipsychotic aripiprazole with 5-HT1A and 5-HT2A receptors: functional receptor-binding and in vivo electrophysiological studies.”. Psychopharmacology (Berl) 190 (3): 373–382. DOI:10.1007/s00213-006-0621-y. PMID 17242925. 
  23. ↑ Vega, JAW; Mortimer AM, Tyson PJ (May 2003). „Conventional Antipsychotic Prescription in Unipolar Depression, I: An Audit and Recommendations for Practice”. The Journal of Clinical Psychiatry (Physicians Postgraduate Press) 64 (5): 568–574. DOI:10.4088/JCP.v64n0512. ISSN 1555-2101. PMID 12755661. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-17. Pristupljeno 2009-05-28. 
  24. ↑ 24,0 24,1 Van de Kar LD, Levy AD, Li Q, Brownfield MS. (1998). „A comparison of the oxytocin and vasopressin responses to the 5-HT1A agonist and potential anxiolytic drug alnespirone (S-20499)”. Pharmacol Biochem Behav. 60 (3): 677–683. DOI:10.1016/S0091-3057(98)00025-2. PMID 9678651. 
  25. ↑ Lorens SA, Van de Kar LD. (1987). „Differential effects of serotonin (5-HT1A and 5-HT2) agonists and antagonists on renin and corticosterone secretion”. Neuroendocrinology. 45 (4): 305–310. DOI:10.1159/000124754. PMID 2952898. 
  26. ↑ Koenig JI, Gudelsky GA, Meltzer HY. (1987). „Stimulation of corticosterone and beta-endorphin secretion in the rat by selective 5-HT receptor subtype activation”. Eur J Pharmacol. 137 (1): 1–8. DOI:10.1016/0014-2999(87)90175-0. PMID 2956114. 
  27. ↑ Pitchot W, Wauthy J, Legros JJ, Ansseau M (March 2004). „Hormonal and temperature responses to flesinoxan in normal volunteers: an antagonist study”. European Neuropsychopharmacology : the Journal of the European College of Neuropsychopharmacology 14 (2): 151–5. DOI:10.1016/S0924-977X(03)00108-1. PMID 15013031. 
  28. ↑ 28,0 28,1 Thompson MR, Callaghan PD, Hunt GE, Cornish JL, McGregor IS (May 2007). „A role for oxytocin and 5-HT(1A) receptors in the prosocial effects of 3,4 methylenedioxymethamphetamine ("ecstasy")”. Neuroscience 146 (2): 509–14. DOI:10.1016/j.neuroscience.2007.02.032. PMID 17383105. 
  29. ↑ Pike VW, McCarron JA, Lammerstma AA, Hume SP, Poole K, Grasby PM, Malizia A, Cliffe IA, Fletcher A, Bench CJ (1995). „First delineation of 5-HT1A receptors in human brain with PET and [11C]WAY-100635”. Eur. J. Pharmacol. 283 (1–3): R1–3. DOI:10.1016/0014-2999(95)00438-Q. PMID 7498295. 
  30. ↑ Price JC, Kelley DE, Ryan CM, Meltzer CC, Drevets WC, Mathis CA, Mazumdar S, Reynolds CF (2002). „Evidence of increased serotonin-1A receptor binding in type 2 diabetes: a positron emission tomography study”. Brain Res. 927 (1): 97–103. DOI:10.1016/S0006-8993(01)03297-8. PMID 11814436. 
  31. ↑ Borg J, Andrée B, Soderstrom H, Farde L (November 2003). „The serotonin system and spiritual experiences”. Am J Psychiatry 160 (11): 1965–9. DOI:10.1176/appi.ajp.160.11.1965. PMID 14863742. 
  32. ↑ Burnet PW, Eastwood SL, Harrison PJ (1997). „[3H]WAY-100635 for 5-HT1A receptor autoradiography in human brain: a comparison with [3H]8-OH-DPAT and demonstration of increased binding in the frontal cortex in schizophrenia”. Neurochem. Int. 30 (6): 565–574. DOI:10.1016/S0197-0186(96)00124-6. PMID 9152998. 
  33. ↑ 33,0 33,1 33,2 Drago A, Ronchi DD, Serretti A (August 2008). „5-HT1A gene variants and psychiatric disorders: a review of current literature and selection of SNPs for future studies”. Int. J. Neuropsychopharmacol. 11 (5): 701–21. DOI:10.1017/S1461145707008218. PMID 18047755. 
  34. ↑ Wu S, Comings DE (June 1999). „A common C-1018G polymorphism in the human 5-HT1A receptor gene”. Psychiatr. Genet. 9 (2): 105–6. DOI:10.1097/00041444-199906000-00010. PMID 10412191. 
  35. ↑ Anttila S, Huuhka K, Huuhka M, Rontu R, Hurme M, Leinonen E et al. (2007). „Interaction between 5-HT1A and BDNF genotypes increases the risk of treatment-resistant depression”. J Neural Transm 114 (8): 1065–8. DOI:10.1007/s00702-007-0705-9. PMID 17401528. 
  36. ↑ Guiard BP, David DJ, Deltheil T, Chenu F, Le Maître E, Renoir T et al. (2008). „Brain-derived neurotrophic factor-deficient mice exhibit a hippocampal hyperserotonergic phenotype”. Int J Neuropsychopharmacol 11 (1): 79–92. DOI:10.1017/S1461145707007857. PMID 17559709. 
  37. ↑ Salim, Kamran; Fenton Tim, Bacha Jamil, Urien-Rodriguez Hector, Bonnert Tim, Skynner Heather A, Watts Emma, Kerby Julie, Heald Anne, Beer Margaret, McAllister George, Guest Paul C (May 2002). „Oligomerization of G-protein-coupled receptors shown by selective co-immunoprecipitation”. J. Biol. Chem. 277 (18): 15482–5. DOI:10.1074/jbc.M201539200. PMID 11854302. 

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
  • „5-HT1A”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2012-09-02. Pristupljeno 2014-05-01. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=5-HT1A_receptor&oldid=42188171