један
Сербский
[править]Морфологические и синтаксические свойства
[править]падеж | ед. ч. | мн. ч. | ||
---|---|---|---|---|
м. | с. | ж. | ||
Им. | један | једно | једна | једни једна једне |
Р. | једног(а) | једног(а) | једне | једних |
Д. | једном(е) | једном(е) | једној | једним(а) |
В. (одуш./неодуш.) | једног(а) један |
једно | једну | једне једна једне |
Тв. | једним(е) | једним(е) | једном | једним(а) |
Пр. | једном(е) | једном(е) | једној | једним(а) |
jе-дан (jedan)
Числительное, тип склонения 1*b по классификации А. Зализняка.
Корень: -један-.
Произношение
[править]- МФА: [jědan]
Семантические свойства
[править]Значение
[править]- один ◆ Један дан живота.
Синонимы
[править]- -
Антонимы
[править]Гиперонимы
[править]Гипонимы
[править]Родственные слова
[править]Ближайшее родство | |
|
Фразеологизмы и устойчивые сочетания
[править]Пословицы и поговорки
[править]Этимология
[править]От праслав. *edinъ, от кот. в числе прочего произошли: др.-русск. одинъ, одина, ст.-слав. ѥдинъ, ѥдина, ѥдино, но также ѥдьнъ, ѥдьна, ѥдьного и т. д.; ср.: укр. оди́н, одна, одно́, белор. адзін, болг. един, една́, едно́, сербохорв. jѐдан, jѐдна, словенск. édǝn, éna, éno, чешск., словацк. jeden, jedna, jedno, польск. jeden, jedna, jedyny «единственный», в.-луж. jedyn, jеnа, н.-луж. jaden, jаnа; восходит к праиндоевр. *oin-. Форма единый заимств. из церк.-слав. Праслав. *edinъ, *edina; сокращение i в ь едва ли является праслав. процессом, но скорее имело место в отдельных языках. Вероятно, сложение из *еd- и inъ; ср. едва́, лат. ессе «вон, се», ecquis «кто-нибудь», умбрск. еřеk, erse — то же. От индоевр. основы местоименного е-. Вторая часть заключает в себе *inъ (иной), связанное чередованием с арм. энкл. -in «тот же самый», др.-лат. оinоs «ūnus», греч. οἴνη «одно очко», ирл. óin, оеn «один», готск. ains «один». Отсюда же одине́ц «одиноко, отдельно живущий от стада старый кабан», укр. одине́ць — то же, польск. оdуniес «кабан, вепрь».
Смотреть также
[править] Для улучшения этой статьи желательно:
|