Garait
Vila d'Occitània |
Garait
Guéret | ||
---|---|---|
Lo pargue dau musèu de la Senatorariá. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 46° 10′ 17″ N, 1° 52′ 09″ E | |
Superfícia | 26,21 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
685 m 431 m 350 m | |
Geografia politica | ||
País | Lemosin | |
Parçan | Nauta Marcha | |
Estat | França | |
Departament 23 |
Cruesa | |
Arrondiment 232 |
Garait | |
Canton 2398 |
Cantons de Garait-1 e Garait-2 | |
Intercom 242309607 |
Comunautat d'aglomeracion dau Grand Garait | |
Cònsol | Marie-Françoise Fournier (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
12 889 ab. 13 514 ab. | |
Densitat | 501,45 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Gentilici | garaiton | |
Còde postal | 23000 | |
Còde INSEE | 23096 |
Garait (prononciat en lemosin [gaˈraj, gɒˈraj] o localament [gaˈre, gɒˈre]; en francés Guéret) es una comuna occitana de Lemosin situada dins lo departament de Cruesa e la region de de Novela Aquitània, ancianament de Lemosin.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]
Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]Las atestacions ancianas son, per luec:
- Garait - Waractus au VII segle[1]; Locus qui vocatur Waractus, Warecus au seglhe VIII; Arveus de Garait prior de La Chastra en 1121-1141; Ramnulfus de Garag, archipresbiter (forma sud-occitana) en 1140[1]; Factum … apud castrum de Garait ante portam monasterii vers 1150; Testes Ramnulfus de Garait archidiaconus en 1177; Hugo de Lata Petra prior de Garait en 1180; Garac en 1189; Garactum vers 1192; Coenobium Garactense. Garactensis ecclesia au seglhe XII; Prior de Garait en 1200; Abbacie de Albispetris XX solidos annui redditus in prepositura de Garacto en 1248; Garait vers 1250; Garactum en 1261; Apud Garectum en 1285; Castellania de Guaracto en 1299; En les chapelles de nostres chasteaux et villes qui s’ensevent … a Crosanc, a Guarayt, a Hun, a Albu… en 1302; Guaractum en 1308; Garactum vers 1315[1]; Castellania de Garacto en 1323; Baylia de Garacto en 1323; Guillaume Roussiau chancellier de Guaret du seel nostre sr. le roy establi en ladite chastellenie… en 1325; Pro conductu duorum animalium de Garacto conducendum pisces Lemovices en 1330; Pro assisia domini senescalli Marchie que fuit apud Garactum die Jovis post festum beati Laurencii p… en 1330; … in baillia de Garacto et ressorto ejus constituti en 1332; Prior de Garacto en 1336; de Garait vers 1140[1]; Carolus de Cella prior de Garacto en 1351; Guiot de Guéret capitaine de Guéret en 1357; Guaret en 1373; Prior de Garacto au seglhe XIV; … davant moy Guillaume Vilaton du Pontelibaut, lieutenant de Vincent, Aubos, prevost de Guaret… en 1374; Ex parte terrarum [Heliete de Pria] que ab ipso comite [Marchie] ad causam castri de Gareto teneri d… en 1385; Guillaume Archat chastellain de Garat en 1386; Mess. Guillaume de Bouteiller chevalier…, mess. Pierre de Clermont chevalier … receue a Garet le pre… en 1391; In turrim de Gareto en 1391; En la court de nostre treschier et tres amé cousin le Conte de la Marche à Garet en 1397; Capellanus de Garacto en 1402; Es assises de la seneschaucie de la Marche tenues par le seneschal au siege de Garet le XVe jour de… en 1403; Un religieux nommé le prieur de Garet en 1405; Comme les habitans de la ville de Guaret en notre conté de la Marche en 1406; A Jehan de Villemome no[s]tre trésorier de la Marche et chastellain de no[s]tre chastellenie de Gare… en 1406; Les assises de la Marche seoient à Garait en 1408; La chastellenie de Garet … dont est le lieue de Roche en 1412; Garactum en 1412; Johanne Garacti cappellano de Garacto en 1414; Paroisse de Garet en 1417; Sancta Feyra prope Gayrayt en 1423; Philippus Boneti burgensis olim de Garacto nunc commorans apud Peyratrum en 1424; Pour le singulier désir que avons d’acroistre, multiplier et augmenter no[s]tre ville de Garet… en 1424; Garactum en 1429; Racione possessionis et saisine prioratus de Gareto … en 1429; En l’eglise parrochial de St Pierre de nostre ville de Garet en 1430; Guaret en 1434; Castellanus de Garecto en 1436; Pierre Autort chastellain de Guaret en 1440; … Guillaume de Mendigort masson de la paroisse de Garet… en 1446; Guéret en 1447; Baylivia Guaractensis en 1447; Guéret en 1451; Garet en 1451[1]; Garet en 1462; Garest en 1483; In villa de Garecto in vico vocato du Prat en 1495; Le grant hostel de Guéret en 1506; Garet en 1509; Guéret en 1510; J. Merigot … chastelain de Guéret, … en 1555; En la ville de Guéret, ville capitalle de la Haulte Marche, cent arquebuziers en 1580; Par devant le seneschal de la Marche au siège de Guéray en 1609; Guéret en 1844[2].
Lo terme ven dau bas latin vervactum / bervactum « tèrra pausada, ermada » alterat en varactum, puei waractum per influencia dau germanic sus l'iniciala, que farà garet / garait / guéret[3].
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Edat Mejana
[modificar | Modificar lo còdi]Es au sègle VIIen que Lantarius, compte de Limòtges, persuadèt lo monge Pardulf (o sant Pardós) de rejónher son domeni rural de Waractus. Pardulf, ermita reputat per sos poders de taumaturg, i venguèt abat d'un monastèri a l'entorn dauqual un vilatge se bastiguèt. L'ensems foguèt destruit pels Vikings au sègle ix, mas una modèsta ciutat i foguèt rebastida, que donèt naissença a Garait.
De las guèrras de religion a la Revolucion francesa
[modificar | Modificar lo còdi]En 1514 la vila ven capitala de la Marcha. Puèi en 1790 sa vocacion de sètge administratiu se vegèt confirmada quora la vila es chausida coma chapluec de departament. Entre 'quelas doas datas, Garait coneis plusors insurreccions contra l’impòst, la maltôte : le 1èr de junh de 1705, seguent l’exemple daus abitants de Limòtges, plusors centenas d’insurgents atacan los emplegats de las Bòrias genaralas e los uissiers, totes encharjats de levar l’impòst. Dins lo vam, la fola lapida l’entrepaus de la bòria daus tabats[4]. Dins 'quelas afaires, la solidaritat populària se manifesta e las autoritats municipalas aiman mai far pas res[5]. En 1785, tornarmai plusors centenas d’abitants de la vila capitan de desliurar una femna[6].
Segle XIXen
[modificar | Modificar lo còdi]En junh de 1848, los revoltats d'Ajanh son de païsans de las comunas d'Ajanh, Lada Peire e Piònac que marchan vers Garait. Vòlon desliurar lors camaradas emprisonats per s'estre opausats a l'impòst que l’Assemblada conservatritz ven de votar en junh de 1848 A l'Intrada de la vila, l'afrontament emb la Garda nacionala fa setze mòrts entre los manifestants[7]. Pendant la Segonda Republica, la comuna de Garait es de gaucha (la Montagne)[8].
Dempuèi l'Edat Mejana, coma dins totas las comunas dau departament, beucòp d'òmes partissián chasca an dins las grandas vilas sus los chantièrs dau bastiment per se faire embauchar coma maçon, charpentièr, lausaire... Es aital que los maçons de la Cruesa venguèron bastisseires de catadralas, en 1624, bastiguèron la pansièra de La Rochèla, au sègle XIX, participèron a la construction dau Paris dau baron Haussmann. Inicialament temporària de mars a novembre, l'emigracion venguèt definitiva : aital Cruesa perdiguèt la mitat de sa populacion entre 1850 et 1950.
Segle XXen
[modificar | Modificar lo còdi]Pendant la Segonda Guèrra Mondiala, nombrós crosauds requerits per lo Servici dau trabalh obligatori rejonhon los camps daus maquisards. Entre eles, tres joves de Garait John Allan Colomb, 21 ans, Robert Janvier, 18 ans e Jacques Nouhaud, 19 ans seràn tuats pels alemands lo 7 de setembre de 1943 dins lo bòsc de Toraud[9]. Albert Fossey alias François èra en 1943 lo cap departemental adjonch daus Movements units de la Resisténcia (MUR) de la Cruesa, puèi le chap departementau daus maquís de l'Armada secreta de la Cruesa. En 1944 serà lo chap departementau daus FFI de Cruesa emb lo grad de luòctenent-colonel. Lo 7 de junh de 1944 dirigiguèt la prumièra Liberacion de Garait puèi los alemands tornèron prendre la vila lo 9 de junh. Après una guerilha dins l'ensems dau departament, Garait es tornarmai desliurat lo 25 d'agost de 1944 per los maquisards dau comandant François[10]. Es Roger Cerclier que recebèt la redicion de la garnison alemanda de Garait. Dins las annadas 1960, los enfants reünionés envejats en Cruesa èran aculhits tre lors arrivada dins un fogal de Garait. Puèi èran envoiats dins de familhas d'acuelh en Cruesa. Uèi es l' l'Espaci Creòl qu'ocupa los bastiments[11].
Blason
[modificar | Modificar lo còdi]Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Lista daus maires
[modificar | Modificar lo còdi]Intercomunalitat
[modificar | Modificar lo còdi]Dempuei lo 1er de genier de 2013, Garait es lo chapluec de la comunautat d'aglomeracion dau Grand Garait. Abans la creacion dau Grand Garait, la comuna fasiá chapluec de la comunautat de comunas de Garait Sent Vauric.
Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
3 379 | 3 125 | 3 434 | 4 014 | 3 921 | 4 796 | 4 849 | 5 404 | 5 033
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
5 150 | 5 139 | 5 136 | 5 725 | 5 859 | 6 749 | 7 065 | 7 799 | 7 457
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
8 083 | 8 058 | 8 281 | 7 963 | 7 984 | 7 890 | 8 789 | 10 192 | 10 131
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
11 384 |
12 849 |
14 855 |
15 720 |
14 706 |
14 123 |
13 789 |
14 066 |
14 063 15 071 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
13 844 14 849 |
13 573 14 577 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
- En 2018 la populacion èra de 12889 abitants.
Luecs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]-
Vielha Mairaria
-
Conselh Generau de Cruesa
-
Museu Senatorariá
-
Vers la vielha Mairaria
-
Monolite de Chabrieras
-
Los lops de Chabrieras
-
La prefectura de Cruesa
-
La Trinitat plaça Boniaud
-
La gara
Personalitats liadas a la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]- Albèrt Dauzat (1877-1955), lingüista.
Veire tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Liams connexes
[modificar | Modificar lo còdi]Liams externes
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas e referéncias
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 et 1,4 Ernest Nègre Toponymie générale de la France editor Librària Droz, Genève, 1990, volume I, paginas totalas=1871, p. 345|isbn presentacion en linha https://books.google.fr/books?id=rsNpi7IVulEC&q=Garait&redir_esc=y#v=snippet&q=Garait&f=false
- ↑ https://dicotopo.cths.fr/places/P46903344
- ↑ Étymologie du mot guéret
- ↑ {{{títol}}}. ISBN 978-2-07-035971-4.
- ↑ Jean Nicolas, op. cit., p. 161
- ↑ Jean Nicolas, op. cit., p. 111
- ↑ L'inauguration de la plaque commémorative
- ↑ {{{títol}}}. ISBN 2-911853-05-9.
- ↑ MemorialGenWeb.org - Maisonnisses : monument commémoratif du bois Thouraud
- ↑ Ordre de la libération
- ↑ Réunionnais de la Creuse
- ↑ https://france3-regions.francetvinfo.fr/nouvelle-aquitaine/creuse/gueret/marie-francoise-fournier-elue-maire-gueret-officiellement-conseil-municipal-1850242.html