Ramiro II. Redovnik

Don Ramiro II. (aragonski: Remiro II d'Aragón; 24. travnja 1086. – Huesca, 16. kolovoza 1157.), znan kao Ramiro Redovnik, bio je kralj Aragonije 1134. – 1137., kad se povukao iz javnosti.

Njegovi roditelji su bili kralj Sančo od Navare i Aragonije te je Ramiro nazvan po svom djedu, Ramiru I., koji je bio sin Sanča III. Majka Ramira II. bila je kraljica Felicija.

Kralj Sančo je smjestio Ramira kao dječaka u jedan benediktinski samostan u Béziersu. Ramiro je postao redovnik te je bio veoma poštovan.

Nakon smrti Ramirova polubrata Petra I. i brata Alfonsa I., Ramiro je postao kralj Aragonije. Na početku vladavine Ramiro je imao dosta problema s mnogim plemićima.

Ramiro je oženio plemkinju Agnezu Akvitansku, koja mu je rodila samo jedno dijete, kćer Petronillu.

Nakon zaruka Petronille za Rajmonda Berenguera IV. Barcelonskog, grofovija Barcelona i kraljevina Aragonija su spojene u krunu Aragonije.^[1]

Nakon što je umro, Ramira je kći naslijedila.

Izvori

↑ Lapeña Paúl (2008), str. 193–194; "La Corona de Aragón comienza a existir en 1137, con los esponsales de la infantil infanta doña Petronilla, hija y heredera del rey Ramiro II de Aragón, con el conde de Barcelona, Ramón Berenguer IV...". Miquel Batllori (1999). La Universidad de Valencia en el ámbito cultural de la Corona de Aragón, Cinc Segles. Universitat de València, str. 8. ISBN 978-84-370-4161-2.

[1] Lapeña Paúl (2008), str. 193–194; "La Corona de Aragón comienza a existir en 1137, con los esponsales de la infantil infanta doña Petronilla, hija y heredera del rey Ramiro II de Aragón, con el conde de Barcelona, Ramón Berenguer IV...". Miquel Batllori (1999). La Universidad de Valencia en el ámbito cultural de la Corona de Aragón, Cinc Segles. Universitat de València, str. 8. ISBN 978-84-370-4161-2.

[1]