Idi na sadržaj

ETF (fond)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije

Pasivni fond (eng. exchange-traded fund) je vrsta fonda koji se prodaje preko berze.[1] Odlikuje se za razliku od aktivnih fondova, time što nema aktivnog menadžmenta. ETF imaju pretežno isti sastav kao poznati berzovni indeksi (DAX, EuroStoxx, MSCI World).

Osobine

[uredi | uredi izvor]

Pasivni fondovi kao i aktivni su napravljeni da ulagači ne moraju voditi računa o cijeni pojedinih dionica ili poslovnom stanju neke od kompanija. Berzovni kurs fondova stvara se prosjekom odnosno proporcionalnim udjelom pojedinih dionica ili vrijednosnih papira. Rizik za ulagače u slučaju stečaja neke od kompanija ili država (obveznice) time se znatno smanjuje.[2]

Razlika ETF-ova i indeksnih fondova

[uredi | uredi izvor]

Indeksni fondovi, koji su također kreirani na bazi nekog berzovnog indeksa, se ne mogu kupovati i prodavati preko berze već isključivo preko društva koje ih je emitiralo dok ETF-ovi mogu. Proces kreiranja ETF-ova je nešto složeniji.

Kreiranje ETF-ova

[uredi | uredi izvor]

Proces za stvaranje ETF-a naziva se creation a rastvaranje redemption. Sljedeći faktori učestvuju u tome: kreator nekog berzovnog indeksa (MSCI, S&P, Stoxx itd.), društvo koje emituje ETF (Amundi, Blackrock, UBS, Vanguard, Xtrackers) i berzovni broker (specijalno kod ETF-ova naziva se Market Maker).[3] Broker kupuje, po nalogu eminenta, korpu dionica nekog indeksa. Eminent daje istu protivvrijednost fonda brokeru. Ova protivvrijednost emituje se kao ETF. Time je obavljen proces stvaranja. Kod rastvaranja se dešava sljedeće broker vraća udio fonda eminentu, koje mu zauzvrat daje kupljene dionice.[4] Zamjena udjela za korpu dionica zove se in-kind-transaction. Moguće je da broker korpu dionica direktno mijenja za novac, u ovom slučaju radi se o cash-transaction.[5]

Vrste ETF

[uredi | uredi izvor]

Ovisno o tome šta koje indekse sadrže ETF-ovi mogu biti[2][6]:

  • Dionički ETF (Eurostoxx 50, MSCI World)
  • Obveznički ETF (iboxx)
  • Devizni ETF
  • ETC - posebna vrsta ETF koja se koristi berzama za sirovine, metale, naftu, namirnice itd.
  • Postoji i ETF koji se osniva na indeksu cijena nekretnina

Replikacija

[uredi | uredi izvor]

Pored toga ETF mogu se dijeliti na:

  • fizički - sadrže dionice, obveznice itd. iz nekog indeksa. Radi se o "pravim" ETF-ovima jer u slučaju lošeg poslovanja investicijskog društva su vrijednosni papiri i dalje na rapolaganju.[7] U Njemačkoj, primjera radi, podležu u tom slučaju društvu za osiguravanje depozita (njem. Einlagesicherung).
  • parcijalno fizički - Kod nekih indeksa koji sadrže veliki broj dionica (npr. MSCI World sa oko 1.600) one s najnižom kapitalizacijom ne igraju značajnu ulogu. Prodavač ETF-ova uamnjuje broj dionica dajući onima prednost s najvećom kapitalizacijom. Postoje dvije metode[7]:kod prve (en. representative-sample) kupuju se samo dionice koje su odgovorne za 80% kapitalizacije indeksa. Druga metoda (en. optimized sample) koristi proces koji se obično ne obavljuje u javnosti, uglavnom se traže one dionice čije kretanje otprilike odgovara indeksu.
  • sintetički (zamjenjeni) (eng. swap ETF)- sadrže certifikate, derivate itd. U ovom slučaju eminent pravi ugovor s nekim partnerom (en. swap, bs: zamjena). Partner garantuje protivvrijednost indeksa bez kupovine dotičnih dionica. Upotreba te vrste vrijednosnih papira ima za cilj ostvarenje većeg profita, jer otpada pojedinačna kupovina dionica koja kod velikih indeksa može biti složena.[7] U ovom slučaju depozitno osiguranje ne podliježe.

Obim uloženih sredstava

[uredi | uredi izvor]

2012 je pretežno na berzama SAD i Evropske Zajednice bilo uloženo oko 1.6 biliona dolara u ETF.[8]

Mišljene analitičara, ekonoma i investitora

[uredi | uredi izvor]

Njemački menadžer i profesor ekonomije Max Otte koji predaje na Univerzitetu Worms ne preporučuje ETF neiskusnim ulagačima. U nekim slučajevima ETF-ovi i ne sadrže dionice već derivate (sintetički ili swap ETF-ovi). U većini slučajeva ulagač nije u stanju da ocijeni šta se zapravo nalazi u nekom ETF-u[6] Popularnost ETF-ova, kao i rast ulaganja, poredi se s euforičnom kupovinom nekretnina u SAD-u prije izbijanja krize 2007.[9] Ovu tezu će plasirati i američki investitor Michael Burry.[10] Ekonom i nobelovac Robert Shiller nazvat će, u intrevjuu za CNBC, ETF-ove haotičnim sistemom i nekom vrstom pseudonauke dok se ulagači vozaju na tuđi račun. Sam koncept pasivnog ulaganja Shiller će uporediti s pješakom koji na zeleno prelazi ulicu a da ne gleda lijevo-desno. [11] Pored svega toga ovi fondovi iznajmljuju dalje kupljene vrijednosne papire.[12] Ovaj argument osporava investitor Gerd Kommer jer i fondovi s aktivnim menadžmentom čine isto.[13] Komerove analize pokazuju da ETF-ovi imaju učešće ispod 1% u odnosu na ukupni obim investicijskih fondova te da se ne radi o euforičnoj kupovini ETF-ova.[14] John Bogle (Džon Bugl) je, u intervjuu za Handelszeitung, kritično gledao na mogućnost da svi ulagači počnu kupovati ETF-ove odnosno da se isključivo pasivno ulaže. Prema Buglu tada ne bi bilo moguće uspostaviti ravnotežu potražnje i ponude na berzi.[15] Sličnu tezu već je postavio i investitor Burry.[10] Profesor Hartmut Walz sa Visoke škole Ludwigshafen smatra da se kritika ETF-ova plasira od strane aktivnog menadžmenta jer su troškovi ulaganja u ETF-ove niži a samim tim i zarada menadžmenta.[16]

Historija

[uredi | uredi izvor]

Indeksne fondove, koji su baza ETF-ova, izmislio je 1970. američki menadžer John Bogle, koji je dugo radio (1951-1974) za investicijsko društvo Wellington. Godine 1974. osnovao je svoje društvo Vanguard koje danas vodi brigu oko indeksnih fondova. Magazin za finansijsko tržište "Fortune" ubraja Bogla u "4 giganta 20. vijeka".[17] ETF-ovi će se pojaviti 1993. na tržištu SAD-a, a u zemljama Evrope će doći oko 2000.[18]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Kommer, Gerd (2016). Kaufen oder Mieten? (jezik: njemački). Frankfurt, New York: Campus Verlag. ISBN 978-3-593-50157-4. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link) CS1 održavanje: ref=harv (link)
  • Walz, Hartmut (2018). Einfach genial entscheiden in Geld und Finanzfragen (jezik: njemački). Freiburg: Haufe Verlag. ISBN 978-3-648-11099-7. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link) CS1 održavanje: ref=harv (link)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ (Kommer i str. 231)
  2. ^ a b ETF Univerzum Arhivirano 10. 5. 2014. na Wayback Machine sa stranice finanzen.net učitano 12.5.2014 (de)
  3. ^ (Walz i str. 218)
  4. ^ Kahlhammer, Barbara (22. 6. 2016). "ETF versus Indexfonds – Fast gleich und doch verschieden". 10x10 (jezik: njemački). Pristupljeno 25. 4. 2020.
  5. ^ Mohr, Frank (29. 9. 2019). "Wie die Liquidität bei ETF entsteht". 10x10 (jezik: njemački). Pristupljeno 25. 4. 2020.
  6. ^ a b Max Otte, Die Krise hält sich nicht an die Regeln, 2010 Ullstein Buchverlag Berlin ISBN 978-3-430-20112-4 (de)
  7. ^ a b c (Walz i str. 222)
  8. ^ ETF i dalje u prednosti[mrtav link] sa stranice foodns učitano 12.5.2014 (de)
  9. ^ Heike Schwertdfeger, 30. maj 2011 Risik s indeksnim fondovima sa stranice wirtschaftswoche.de učitano 12.5.2014 (de)
  10. ^ a b "Michael Burry: Die nächste Marktblase steht bevor und sie wird "unangenehm"". finanzen.net (jezik: njemački). finanzen.net GmbH. 6. 9. 2019. Pristupljeno 23. 4. 2020.
  11. ^ Landsman, Stephanie (14. 11. 2017). "Passive investing is a 'chaotic system' that could be dangerous, warns Robert Shiller". CNBC (jezik: engleski). CNBC LLC. Pristupljeno 23. 4. 2020.
  12. ^ Iznajmljivanje vrijednosnih papira kod fizičkig ETF-ova iz Morningstar učitano 13.5.2014 (de)
  13. ^ Kommer, Gerd (5. 8. 2017). "Die absurde Dämonisierung von ETFs". Gerd Kommer Invest GmbH (jezik: njemački). Pristupljeno 30. 4. 2019. Wertpapierleihe darf jeder aktive Publikumsfonds betreiben, nicht nur ETFs.
  14. ^ Kommer, Gerd (2016). "Wie stark ist das 'Passiv-Lager' wirklich" (PDF). Gerd Kommer Invest GmbH (jezik: njemački). Pristupljeno 30. 4. 2019.
  15. ^ Hussmann, Nele (29. 1. 2019). "Investment-Legende Bogle: «Trump ist der neue Keynes»". Handelszeitung.ch (jezik: njemački). Ringier Axel Springer Schweiz AG. Pristupljeno 25. 4. 2020.
  16. ^ Walz, Hartmut (14. 7. 2017). "ETFs – EINE ZEITBOMBE? Unberechtigte Panikmache vor ETFs". schliesslich-ist-es-ihr-geld.de/ (jezik: njemački). Pristupljeno 25. 4. 2020.
  17. ^ Razlog leži u gluposti i pohlepi - intervju s Džon Buglom sa stranice finanzen.net učitano 12.5.2014 (de)
  18. ^ "Was passiert, wenn ein ETF geschlossen wird?". extraETF (jezik: njemački). Pristupljeno 25. 4. 2020.

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=ETF_(fond)&oldid=3654254"