Пређи на садржај

Пријепоље

Координате: 43° 23′ 23″ С; 19° 38′ 56″ И / 43.3897878° С; 19.6488722° И / 43.3897878; 19.6488722
С Википедије, слободне енциклопедије
Пријепоље
Пријепоље- колаж слика (Лим, Звоник у Пријепољу, Споменик Светом Сави, Центар Пријепоља, Манастир Милешева, Сахат кула, Стари град Милешевац)
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПријепоље
Становништво
 — 2022.11.928
Географске карактеристике
Координате43° 23′ 23″ С; 19° 38′ 56″ И / 43.3897878° С; 19.6488722° И / 43.3897878; 19.6488722
Временска зонаUTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST)
Апс. висина557 m
Пријепоље на карти Србије
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31300
31303
Позивни број033
Регистарска ознакаPP

Пријепоље је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Смештено је на ушћу Милешевке у Лим, у подножју планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила Пријепољска битка. Према попису из 2022. било је 11.928 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]
Лим у Пријепољу
Слапови Сопотнице

Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата средње Полимље. То је претежно брдскопланински предео, о чему сведочи и просечна надморска висина која износи око 1.200 м. Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим (440 м), док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од 1734 м, колико је висок врх Катунић на Јадовнику.

Старо језгро Пријепоља развило се на алувијалним равнима и речним терасама десне обале Лима, на месту на ком се у њега улива Милешевка. Касније се Пријепоље развило око Лима, чија га долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи посетиоце у Пријепоље, пошто свака поседује особене дражи:

Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе имају претежно бујични карактер. То су реке:

У непосредној близини Пријепоља, на обронцима Јадовника, сместили су се Слапови Сопотнице. Они побуђују пажњу и одушевљење све већег броја посетилаца, које привлачи ова природна лепота, однедавно заштићена као споменик природе.

Свети Бор

Под истом заштитом је Свети Бор, важан како за своје природно богатство, тако и културно за становнике околних села.[1]




Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у Пријепољу је умереноконтинентална, са локалним специфичностима које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

  • Јадранског мора (140 km) - м
  • мара имнеаклиме
  • Панонске низије (160 km) - континентална клима

За спречавање снажнијег утицаја неке од ових клима додатно су заслужни високи планински масиви, који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.

Просечна количина падавина на овом простору је око 789,5 mm/m², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета.

Просечна температура је 9,3 °C, са највишом средњом температуром од 19,1 °C у јулу и најнижом од -2,8 °C у јануару.

Путна повезаност

[уреди | уреди извор]

Град се налази на раскрсници старих караванских путева, који и данас постоје.

Овде се налази Железничка станица Пријепоље.

Историја

[уреди | уреди извор]
Стари део Пријепоља

На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из праисторијског доба, па све до данашњих дана. Један од најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је локалитет Дворине, на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе, сребра и злата, а датиран је у римско доба.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као трг (пијаца) манастира Милешева и налазило се на тзв. дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега пролазили и у њему трговали још од средњег века.

Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од средишњих делова ране немањићке државе. О томе сведочи и велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је у жупама Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљи и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада Српског царства и пораза Николе Алтомановића, овај крај улази у састав Бановине Босне, чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се на немањићким традицијама, на гробу Светог Саве у манастиру Милешева, тадашњи бан Твртко I Котроманић овенчао за „краља Срба, Босне и Приморја“, истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и новог српског краља. Године 1448. у Милешеви се за херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је и Херцеговина добила име. Пропаст српске средњовековне државе и долазак Турака Османлија на ове просторе није заобишао ни Пријепоље, које је своје ослобођење дочекало тек 27. октобра 1912. године у Првом балканском рату.[2] Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током 15. века било седиште Милешевске митрополије, док је у 16. веку у њему радила једна од најстаријих српских штампарија.

Споменик Пријепољској бици (1943)

Иако су се Турци задржали на овим просторима до 1912. године, овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског народа током 19. века, од Првог српског устанка преко Бабинске буне (1875), Јаворског рата (1876) и Раоничке буне, па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје, која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт, спречивши тако спајање и уједињење Србије и Црне Горе, као две српске земље. У времену од 1880. до 1912. године, Пријепоље се налазило у саставу Пљеваљског санџака. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка капелица. Заузимањем Рашко-призренског митрополита Нићифора Перића, у Пријепољу је почетком 20. века основан "Фонд Св. Василија Острошког".[3]

У време Краљевине СХС Милешевски срез је био део Ужичке области, а затим Зетске бановине. Споменик палима у ратовима 1912-18. је откривен 16. новембра 1924.[4] У пожару 30. августа 1935. страдао је конак поседника и бившег посланика Мухамеда Хашимбеговића и неколико околних објеката.[5]

Током Другог светског рата на овим просторима вођена је чувена Пријепољска битка, у којој су Немци напали партизанску болницу на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором. На превоју Јабука изнад Пријепоља, у нападу на четничке положаје, погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени дечак-бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година. У периоду од 1941. до 1944. Пријепоље се налазило у саставу квислиншке творевине Независне Државе Црне Горе, која је била под италијанском и немачком окупацијом.

Овде се налазе ОШ „Милосав Стиковић” и ОШ „Владимир Перић Валтер”.

Културно историјски споменици

[уреди | уреди извор]

Манастир Милешева

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Манастир Милешева

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира, познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком 60-их година 20. века. Поред тога у манастиру се налази и фреска Светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски принц (касније краљ) Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.

У Пријепољу се налази и Саборна црква Светог Василија Острошког.

Ибрахим-пашина џамија

[уреди | уреди извор]

Ибрахим-пашина џамија је најстарија џамија у Пријепољу. Први пут се помиње у „Путопису“ Евлије-Челебије. Саградио ју је Ибрахим-паша, син херцеговачког субаше, у XVI веку. У XVIII веку, током угарско- турског рата џамија је страдала, али бива обновљена заслугом мештанке Баки- хануме. Гробље-мезарје поред џамије је посебно значајно и обилује старим и богато израђеним нишанима од сиге, камена и мермера. Постоје: улемански, дервишки, агински, хаџијски, пашински, трговачки, момачки, девојачки и други. Поред џамије су и мезари градитеља џамије - Ибрахим-паше и његове сестре Кајдафе. Нишани на њиховим мезарима најстарији су очувани нишани на територији Пријепоља. На мезару Кајдафе стоји натпис - „Кајдафа, кћи Искендерова, година 1048" (хиџретска, односно 1638. година). У углу џамије узидан је сунчани сат („елтифа“), у смеру исток-запад, који је уједно и једини аутентичан предмет из времена градње џамије.[6]

Остали културно-историјски споменици

[уреди | уреди извор]
Поглед на Хисарџик из манастира Милешева

Поред Милешеве, на простору Пријепоља налазе се и манастири:

Старе тврђаве:

Остаци исламске архитектуре:

Овде се налази и Библиотека „Вук Караџић“.

Сахат-кула у Пријепољу

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Пријепоље живи 10.685 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,7 код мушкараца и 42,9 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито, уз српску већину (према попису из 2011. године), а у последња два пописа приметан је пад у броју становника.

Демографија[7]
Година Становника
1948. 2.828
1953. 3.536
1961. 5.303
1971. 10.904
1981. 14.543
1991. 15.634 15.527
2002. 15.031 16.332
2011. 13.330
Етнички састав према попису из 2011.‍[8]
Срби
  
 8.151 61,14%
Бошњаци
  
 3.374 25,31%
Муслимани
  
 1.169 8,77%
Роми
  
 193 1,44%
Црногорци
  
 54 0,40%
Југословени
  
 19 0,14%
Албанци
  
 16 0,12%
Горанци
  
 12 0,09%
Хрвати
  
 8 0,06%
Словаци
  
 4 0,03%
Бугари
  
 3 0,02%
Руси
  
 3 0,02%
Македонци
  
 1 0,00%
Украјинци
  
 1 0,00%
Мађари
  
 1 0,00%
Русини
  
 1 0,00%
Остали
  
 3 0,02%
Регионална припадност
  
 7 0,05%
Неизјашњени
  
 218 1,63%
Непознато
  
 92 0,69%
укупно: 13.330
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
 9.411 62,61%
Бошњаци
  
 3.941 26,21%
Муслимани
  
 1.225 8,14%
Роми
  
 140 0,93%
Црногорци
  
 139 0,92%
Остали
  
 175 1,16%
укупно: 15.031


Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 15
  
  
 42
80 45
  
  
 70
75—79 71
  
  
 122
70—74 158
  
  
 188
65—69 316
  
  
 340
60—64 460
  
  
 466
55—59 395
  
  
 435
50—54 552
  
  
 579
45—49 549
  
  
 607
40—44 517
  
  
 579
35—39 505
  
  
 521
30—34 500
  
  
 530
25—29 563
  
  
 581
20—24 581
  
  
 627
15—19 595
  
  
 586
10—14 590
  
  
 589
5—9 500
  
  
 473
0—4 430
  
  
 354
Просек : 35,0 36,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 726 895 1.410 2.951 4.007 4.279 4.448
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 587 823 810 1.293 597 223 75 26 9 5 3,38
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 5.822 1.875 3.686 188 54 19
Женски 6.273 1.689 3.694 707 168 15
УКУПНО 12.095 3.564 7.380 895 222 34
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.525 92 1 7 693
Женски 2.071 33 0 2 872
УКУПНО 4.596 125 1 9 1.565
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 72 245 368 102 313
Женски 15 21 319 71 43
УКУПНО 87 266 687 173 356
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 33 49 209 150 90
Женски 48 30 83 184 292
УКУПНО 81 79 292 334 382
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 52 0 0 49
Женски 32 1 0 25
УКУПНО 84 1 0 74

Значајни Пријепољци

[уреди | уреди извор]
Главна страница: Категорија:Пријепољци

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://kamenagora.com/o-kamenoj-gori/istorijat/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ "Политика", 27. окт. 1937
  3. ^ "Босанска вила", Сарајево 1907. године
  4. ^ "Илустровани лист"; 1924. бр. 50; стр. 4
  5. ^ "Политика", 31. авг. 1935, стр. 6
  6. ^ „travel.rs”. 
  7. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  8. ^ а б „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пријепоље&oldid=28829247”